Andes soj hantavirusa koji može da se prenosi sa čoveka na čoveka ponovo je otvorio pitanje rizika od pandemije i novog zaključavanja.
Potvrda da je na kruzeru kod Južne Amerike registrovan Andes soj hantavirusa, jedini za koji je dokazano da u retkim slučajevima može da se prenosi sa čoveka na čoveka, ponovo je otvorila pitanje da li svetu preti scenario sličan koroni. Dodatnu zabrinutost izazvala je vest da zdravstvene službe više zemalja pokušavaju da pronađu deo putnika koji su ranije napustili brod, ali epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Vranjudr Slađan Stanković uverava za Zdravlje Kurir da hantavirus ipak nema potencijal masovnog širenja kakav je imao kovid, te da zasad nema razloga za paniku.
- Kod ovog soja prenos među ljudima jeste moguć, ali uglavnom pri veoma bliskom kontaktu, na manjoj udaljenosti, preko kapljica pri kašlju i sekreta. To nije način prenošenja koji ima potencijal kao korona. Najvažnija je izolacija i zato se sada rigorozno sprovodi nadzor svih kontakata - objašnjava dr Stanković.
Šta je Andes soj hantavirusa?
Andes soj hantavirusa je retka i smrtonosna varijanta hantavirusa koja se najčešće nalazi u Patagoniji, na jugu Argentine i Čilea. Za razliku od većine hantavirusa, Andes soj može da se prenosi s čoveka na čoveka putem bliskog kontakta i kapljica pljuvačke. Inkubacioni period traje obično 1–5 nedelja, a rani simptomi podsećaju na grip: groznica, bolovi u mišićima, umor i glavobolja. Trenutno ne postoji specifičan lek, već se tretira simptomatski.
On navodi da će čak i putnici koji nemaju simptome biti u karantinu i pod zdravstvenim nadzorom najmanje 40 dana, odnosno tokom maksimalnog perioda inkubacije.
- Dobro je što se sve dogodilo na brodu, to je srećna okolnost, jer su kontakti ipak mnogo ograničeniji i lakše se prate nego kada zaražena osoba boravi među velikim brojem ljudi bez nadzora. I oni koji budu pušteni sa broda zbog lečenja biće izolovani dok ne prestanu da budu zarazni - kaže epidemiolog.
Sagovornik podseća da je Pčinjski okrug već decenijama endemsko područje za mišju groznicu, odnosno hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom, ali da se slučajevi registrovani u Srbiji nisu prenosili sa čoveka na čoveka, već uglavnom preko izlučevina glodara, kontaminirane prašine i neopranih šumskih plodova.
Dr Slađan Stanković savetuje oprez prilikom boravka u prirodi, ali i pri čišćenju prostorija koje dugo nisu provetravane.
- Važno je prati šumsko voće i sve namirnice koje su mogle da budu u kontaktu sa glodarima. Poseban oprez potreban je pri čišćenju podruma, ostava i vikendica koje dugo nisu provetravane, jer se virus može preneti i udisanjem prašine. Trebalo bi voditi računa i o (izvorskoj) vodi iz prirode i ne piti je bez provere da li je bezbedna - upozorava epidemiolog.
- Imali smo slučaj smrti nakon konzumiranja šumskih jagoda kontaminiranih izlučevinama glodara u Vladičinom Hanu 2001. godine, kao i slučaj iz Vranja 2010, kada je do infekcije došlo posle udisanja infektivne prašine tokom očitavanja brojila - navodi dr Stanković.
Od 1989. do 2025. godine u Pčinjskom okrugu registrovane su 32 osobe obolele od mišje groznice, a devetoro je preminulo. Poslednji smrtni slučaj zabeležen je 2022. godine, dok u poslednje tri godine nije bilo novih registrovanih obolelih.
- Ranije zdravstveni radnici nisu brzo prepoznavali bolest, pa je bilo i više smrtnih ishoda. Danas se odmah reaguje čim dođe do naglog pada trombocita, što je jedan od važnih znakova mišje groznice. Pacijenti se bez odlaganja šalju u Infektivnu kliniku u Nišu i zbog toga su ishodi lečenja bolji - objašnjava epidemiolog.
Autor: D.Bošković
