"Više ne znam šta da radim. Luka ima 15 godina i praktično nikada ne izlazi. Više voli da ostaje u svojoj sobi, povezan onlajn na računar sa prijateljima, a kada pokušam da ga ubedim da nešto uradimo zajedno van kuće, on uvek odgovara da nema šansi ili da je previše umoran", priča jedna zabrinuta majka.
Analisa (44) iz Torina, Italije, samo je jedna u moru zabrinutih majki koja pokušava da uđe u koštac sa novim digitalnim svetom koji sve više ima uticaja na mlađe generacije. Čini se da su tu, prisutni, a zapravo spoljašnji svet doživljaju na jedan potpuno drugačiji način ili ga uopšte ne doživljavaju, u najgore slučaju.
- Da bih pokušala da ga ohrabrim, postavila sam mu dnevni limit za igranje video igara, nadajući se da će ga to podstaći da malo više izlazi ili provodi vreme sa prijateljima lično. Ali umesto toga, on počinje da gleda TV ili crta u svojoj sobi. Znam da su se vremena promenila i da je digitalni svet deo njihovih života - u svojoj ispovesti iskreno priča ova majka.
"Osećam se bespomoćno..."
Ipak, ona i dalje ne može da pojmi zašto su toliko mlađi skloni virtuelnim kontaktima, zašto izbegavaju prave prijatelje, dok je ona, kao devojčica, jedva čekala da bude sa svojim školskim drugarima, da razgovaraju i smeju se zajedno.
- Osećam se bespomoćno, volela bih da moj sin gradi odnose zasnovane na stvarnosti, a ne na virtuelnosti - dodaje ona.
Foto: Pixabay.com
Kako kaže njen sin Luka nije prestao da ima interesovanja, niti da deluje ravnodušno, što dalje govori da tu nema posla sa emocionalnom prazninom, već sa drugačijim načinom doživljavanja vremena i odnosa.
Luka je introvertan, ali opet društven
- Luka je oduvek bio rezervisan, ali ne i povučen. Do pre nekoliko godina, družio se sa malom grupom prijatelja iz komšiluka, učestvovao na školskim fudbalskim turnirima i rođendanskim zabavama. A kada bi došao kući, pričao bi mi šta je uradio, kakve emocije je osećao, a ponekad bi me čak i pitao za savet. Mi roditelji nikada nismo bili previše zaštitnički nastrojeni. Uvek smo mu ostavljali prostora da neguje interesovanja i prijateljstva, uz nekoliko jednostavnih pravila, poput "policijskog časa". Ali u poslednjoj godini nešto se promenilo - nastavlja zabrinuta majka.
Njegovo interesovanje za izlaske je smanjeno, a njegovi prioriteti su postali računar i video igre. Čak i kada prekorači maksimalno vreme provedeno ispred igre, ne bira da izlazi ili da se vidi sa prijateljima, već često završi gledajući televiziju ili najviše crtajući u svojoj sobi.
- Nema načina da ga nateram da izađe, i svaki predlog koji mu ponudim pada u vodu. Onlajn svet preuzima kontrolu - dodaje Analisa.
Ono što je najviše brine je to što njen sin deluje srećno samo kada je onlajn. Formirao je mrežu prijatelja koju poznaje samo virtuelno, sa kojima se smeje i šali, ali isključivo ispred ekrana.
- Umesto toga, kada mu predložim da prošeta, nađe se sa prijateljem ili čak samo da izađe na sladoled, on odgovara jednostavno ili frazama poput: "Nemam želju" ili "Već sam razgovarao sa njima onlajn" - objašnjava majka.
Foto: Pixabay.com
Pita se zašto danas deca mogu imati toliko mogućnosti za kontakt i zabavu, ali biraju da pobegnu u virtuelni svet.
Koje su posledice fenomena digitalnog gomilanja.
"Razmišljala sam sve da mu oduzmem"
- Čak sam razmišljala da mu sve oduzmem, ali znam da bi Luka ovo video kao "objavljivanje rata" sa moje strane, a ne želim ni da se on udalji od mene. Želela bih da pronađem ravnotežu - da mu dozvolim da neguje prijateljstva na mreži, a da ne izgubi kontakt sa stvarnim životom, sa konkretnim iskustvima i ličnim odnosima. Osećam se frustrirano. Svaki dan se pitam da li radim dovoljno, da li radim nešto pogrešno, da li je ovo samo adolescentni trenutak ili početak ozbiljnije izolacije - kaže zabrinuta majka.
Odgovor psihologa
Prema mišljenju dr Marije Klaudije Bišone, psihologa, psihoterapeuta i se*sologa, zabrinutost ove majke dele mnogi roditelji danas.
- Luka ne deluje kao dečak "povučen iz sveta", već kao adolescent koji traži novi način povezivanja, u fazi života u kojoj je, kao što dobro znamo, identitet krhak, u izgradnji, a potreba za zaštitom koegzistira sa željom za autonomijom - komentariše dr Marija Klaudija Bišone.
Prema njenim rečima, adolescencija je zapravo vreme velike unutrašnje promene - telo se menja, emocije se intenziviraju, interakcija sa vršnjacima postaje složenija, a ponekad i zamornija. Onlajn svet, u tom smislu, može predstavljati prostor koji se doživljava kao bezbedniji, predvidljiviji, manje izložen direktnoj osudi, gde se može ulaziti i izlaziti u interakciju bez tereta.
Takođe, kako dodaje, Luka nije izgubio svoja interesovanja, niti deluje ravnodušno. On crta, gleda televiziju, održava kontakte, iako virtuelne, i to govori da se ne suočava sa prazninom, već sa drugačijim načinom proživljavanja vremena i odnosa.
Foto: Tanjug AP/Jeff Chiu
Koje emocije ga prožimaju u fazi njegovog odrastanja?
- Za razliku od prošlosti, naša deca toliko preplavljena aktivnostima koje moraju da rade i na kojima se vrše u svom svakodnevnom životu, što onlajn svet često pojednostavljuje i olakšava veze koje bi, možda, bilo zaista komplikovano ili nemoguće postići lično. Stoga, umesto da ih teramo ili namećemo pravila o korišćenju uređaja, verujem da bi za Analisu bilo korisnije da se zapita šta to utočište u sobi predstavlja za Luku. Koje emocije ga prožimaju u ovoj fazi njegovog odrastanja? Da li je to emocionalna iscrpljenost ? Da li je to strah da se ne oseća dovoljno u stvarnim odnosima? - objašnjava psiholog.
Posao roditelja, u ovim trenucima jeste razumevanje, želja da se bolje razume njihov svet.
- Pokušajte da otvorite prostore za autentičan, neinkvizitorski dijalog, gde osnovna poruka može biti "Zainteresovan sam za tvoj svet, čak i ako ga ne razumem u potpunosti" - savetuje psiholog.
Međutim, ako povlačenje kod deteeta postane sve izraženije, praćeno emocionalnim povlačenjem, stalnom tugom ili gubitkom zadovoljstva, onda je svakako savet da roditeljima da potraže stručnu podršku, uvek to posmatrajući kao čin brige, a nikada kao neuspeh.
Autor: D.Bošković
