UNRAD okupio eminentne stručnjake u debati o smanjenju štetnosti i opštem zdravlju nacije

Cilj pokretanja društvenog dijaloga na zadatu temu upravo je bio sagledavanje hazarda sa kojima se naše društvo suočava, sa posebnim akcentom na starije maloletnike i mlađe punoletnike, ali i iznalaženje mogućih rešenja i stvaranje mehanizama za podizanje svesti o važnosti zdravstvene i mentalne prevencije.

Učešće u debati uzeli su lekar opšte prakse i internacionalni direktor Medical tima kompanije Zepter International Aleksandar Nešković, dr Jelena Ostojić, spec. ginekologije i akušerstva, magistar farmacije i asistent na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu Nikolina Kastratović, dr Aleksandra Đurić, profesorka strukovnih studija i psihoterapeutkinja i Marko Dragić, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Okruglim stolom je moderirala osnivač i predsednica Udruženja UNRAD Katarina Šarić, koja je na samom uvodu istakla da UNRAD kontinuirano traga za svim šta boli društvo, a da posebnu pažnju u svom radu posvećuje afirmaciji Univerzalnih vrednosti i ukazivanju na važnost zdravstvene i mentalne prevencije, u svrhu opšte dobrobiti društva. U skladu sa tim je ukazala i na sve hazarde sa kojima se društvo neminovno susreće i pozvala na iznalaženje rešenja, pa je i najavila veliki Sajam zdravlja nacije u organizaciji Udruženja UNRAD, koji će se realizovati u februaru.

Dr Nešković je govorio o važnosti zdravih osnovnih resursa, vazduha i vode, predstavljajući istraživanja rađena širom sveta, pa je tom prilikom uzevši za primer pluća nepušača u Indiji ukazao na izuzetno visok stepen oštećenja pluća usled zagađenog vazduha. On je posebno ukazao i na statistike BATUTA, koje govore o zapanjujućim rezultatima kada je reč o mladima, kao konzumentima alkohola i nikotina i zaključio izlaganje o nužnosti podizanja svesti sa posebnim fokusom na ovim grupama.

Dr Jelena Ostojić, koja svakodnevno radi na lečenju steriliteta u okviru klinike Pronatal, istakla je hazarde sa kojima se suočavaju parovi, iznevši podtake o tome da je plastika pronađena u materici, što ukazuje na transgeneracijsko prenošenje i mnoge štetnosti oko nas. Ona je govorila o načinu na koji pristupaju ovoj osetljivoj kategoriji, posebno ženama, koje su razvile zavisnost od duvanskih proizvoda, pa da u procesu začeća savetuju stanje mirovanja, ali ne i nužno odvajanje u potpunosti od ove navike, ističući potencijalni rizik od šoka usled nedostatka nikotina. Uzimajuči u obzir holostički pristup organizmu i balansu koji je neophodno održati u periodu pre i tokom trudnoće, istakla je manje agresivan i invazivan pristup u vidu redukcije upotrebe duvanskih i nikotinskih proizvoda, kao i prelaska na manje štetne alternative u vidu grejanih nikotinskih i duvanskih proizvoda. Dr Jelena je ukazala i da se svest o steriltetu i važnosti brige o sopstvenom zdravlju mora buditi već u danima rane mladosti, pa je svoje izlaganje posebno orijentisala ka mladima, iznevši predloge stvaranja mrežnog sistema i predloga edukacija kroz tribine i radionice.

Mlada naučnica, Nikolina Kastratović, koja je nosilac posebnog priznanja „Mladi talenti“ za naučni rad o štetnosti pušenja i poređenju efekata elektronskih uređaja za isporuku nikotina i cigareta iznela je osnovne rezultate njenog istraživanja koji jasno pokazuju da duvanski dim cigareta drastično smanjuje regenerativni potencijal matičnih ćelija, dok uređaji koji zagrevaju duvan, imaju znatno blaži negativan uticaj. Govoreći o štetnosti duvanskog dima, kao ključnom nosiocu toksičnih materija, Nikolina je učesnicima Okruglog stola, približila razlike između tradicionalnih cigareta i alternativnih proizvoda, koji po principu zagrevanja, oslobađaju nikotin na znatno nižim temperaturama, te su i znatno manje štetni. Ono što je u svom izlaganju posebno istakla je to, da je tokom svog istraživanja nedvosmisleno utvrdila da nikotin nije taj koji je toksičan. Ističući da su prevencija i i edukacija mladih najvažnije aktivnosti koje društvo u celosti treba da razvija kako ne bi uopšte došlo do konzumiranja duvanskih i nikotinskih proizvoda, dodala je da je tamo gde se zavisnost već razvila bolje preći na manje štetne alternative.

Master pravnik Marko Dragić, izneo je rezultate sprovedenih istraživanja NOPS-a u poslednje četiri godine i ukazao na to da pored svih napora države, usvojenih zakona i sprovedenih mera, kontorla primene propisa treba biti podignuta na viši nivo. Govoreći o velikoj dostupnosti duvanskih i nikotinskih proizvoda maloletnim licima, istakao je važnost veće kontrole prodajnih objekata, ali i saradnju svih sociajlnih aktera – državnih institucija, obrazovnih ustanova, proizvođača i prodavaca, ali i samih roditelja uticati kako bi se udruženo radilo na preventivi kroz edukaciju i širenje svesti.

Profesorka Aleksandra Đurić kroz čitavo izlaganje prenosila je iskustva iz kliničke psihologije, govorivši o važnosti pristupanja individui iz pozicije razumevanja, a ne osude, posebno kada je reč o mladima. Takođe, psihološkinja je ukazala na značaj i dostupnosti psihologa u svim ustanovama, jer prema njenim rečima, terapija treba da bude dostupna i prijemčiva svakome. Stavljajući naglasak na adolescente, kao posebno ranjivu grupu, istakla je da su razgovori sa psiholozima i mentalna higijena osnov za prevazilaženja poteškoća sa kojima se svaka individua može susresti u razvojnoj dobi tinejdžerstva, gde se identitet traži između sveta dece i odraslih. Prepoznajući društvene mreže i zavisnost od moderne tehnologije kao poseban vid hazarda mladih i maloletnika, napravila je poređenje sa „tradicionalnim“ destruktivnim ponašanjima kroz koje su mladi pokazivali pripadnost grupi, buntovništvo i/li traumu – alkohol i cigarete. Otvorena svest o važnosti brige o mentalnom zdravlju sasvim sigurno bi pozitivno uticala i na smanjenje hazarda sa kojima se društvo suočava, posebno iz aspekta mladih, kojima društvo u celosti posebno treba da se posveti.

UNRAD u svom delovanju okuplja predstavnike sva tri sektora, kao i eminentnu javnost i stručnjake u zadatim temama, pa je i zaključak svih okupljenih na Okruglom stolu “Zdravlje nacije – smanjenje štetnosti, uvećanje šansi” bio važnost uključenosti u temu svih činilaca društva.

Debata je završena zaključkom da je opšte zdravlje nacije odgovornost svakoga od nas, te da je nužno da malim iskoracima iz postojećih nivoa svesti i redukcijom štetnosti, iskoračimo u svesnije i zdravije društvo.

Autor: A.A.