Reporter Nacionalnog dnevnika Mladen Mijatović bio je sa pripadnicima Žandarmerije na noćnom zaronu, koji je najkompleksniji vid ronjenja.
Pripadnici ronilačke jedinice Žandarmerije na području Budve i Bečića izvode noćne zarone koji su sastavni deo trenažne obuke ronjenja na velikim dubinama.
Noćni zaron je važan zbog orjentaciju u vodi pri nultoj ili smanjenoj vidljivosti.
Foto: TV Pink Printscreen
Bojan Škrbić, komandant ronilačke jedinice Žandarmerije, kaže da su uslovi prilikom noćnog ronjenja, najpribližniji uslovima u Republici Srbiji.
- Oni su najpribližniji uslovima koje imamo u Srbiji, uslovima smanjene vidljivosti. Ovde u kontrolisanim uslovima usavršavamo sve procedure koje primenjujemo - rekao je Škrbić.
Noćni zaron je veoma zahtevan u odnosu na dnevni, a ronioci se kreću i orjentišu isključivo pomoću kompasa.
Noćno ronjenje nije opasno ukoliko se poštuju propisi i pravila uz dobru organizaciju i logistiku.
Foto: TV Pink Printscreen
Mladen Mijatović, reporter Nacionalnog dnevnika, otkrio je najveću opasnost pri ovakvim zaronima.
- Pri svakom zaronu, noćnom i dnevnom, važi osnovno pravilo, život je na dnu, a smrt je na površini ukoliko se izroni prebrzo i nekontrolisano - rekao je mijatović.
Foto: TV Pink Printscreen
Iskusni ronioci Žandarmerije kažu da ne postoji problem sa opremom koji ne može da se reši ispod površine vode uz asistenciju kolege ronioca, te da ne postoji razlog za hitan izron.
Najveći problem po život i zdravlje ronioca predstavljaju pojedinci koji love ribu uz korišćenje dinamita na primorju.
TV Pink Printscreen
TV Pink Printscreen
TV Pink Printscreen
TV Pink Printscreen
TV Pink Printscreen
Uz ronjenje u noćnim uslovima značajni su i zaroni na velikim dubinama gde se nalaze potopljena plovima, a među njima je i patrolni brod "Patrolac" dužine 40 metara koji je potopljen pre 42 godine kod plaže Žanjice. On je tokom vojne vežbe pogođen raketom, probijen je trup i on je potonuo na 25 metara duboko dno.
Autor: Iva Besarabić
