Energetski sektor u Srbiji danas predstavlja jednu od najvažnijih, ali i najosetljivijih oblasti, s obzirom na geopolitičke okolnosti, zahteve tranzicije ka održivim izvorima energije, kao i sve prisutniji pritisak usklađivanja sa evropskim standardima. Problemi u snabdevanju energijom nisu više samo pitanje tehničke prirode, već dotiču ekonomiju, socijalnu stabilnost i pravnu sigurnost.
Dok se Evropa sve intenzivnije okreće ka zelenoj tranziciji i dekarbonizaciji, Srbija još uvek zavisi od fosilnih goriva, pre svega uglja, što je dodatno opterećeno neefikasnim postrojenjima, zastarelom infrastrukturom i složenim zakonodavstvom. Ova situacija zahteva strateški pristup koji uključuje ne samo modernizaciju energetskog sistema, već i edukaciju i pravilno tumačenje propisa, naročito za one koji žele da učestvuju u energetskim projektima.
Rast cena električne energije i uticaj na privredu
Jedan od najuočljivijih problema sa kojima se Srbija trenutno suočava jeste rast cena električne energije za privredne subjekte. Nakon prošlogodišnjih turbulencija na globalnim tržištima energenata, EPS je krajem 2024. godine uputio nove ugovore velikim potrošačima, s predlogom da cena struje poraste od osam do 12 odsto. To znači da bi, umesto dosadašnjih 94 evra po megavat-satu, firme plaćale i do 106 evra.
Ova promena dolazi u trenutku kada se mnoge kompanije još oporavljaju od posledica inflacije, poskupljenja sirovina i poremećenih lanaca snabdevanja. Povećanje troškova energije direktno utiče na konkurentnost domaće privrede, naročito energetski intenzivnih grana poput metalske, hemijske i građevinske industrije. Poslovna zajednica apeluje na državu da kreira podsticajne mere koje će ublažiti udar i omogućiti tranziciju ka efikasnijem korišćenju energije bez dodatnog opterećenja.
Modernizacija energetskog sektora i uloga obnovljivih izvora
U svetlu sve većih klimatskih zahteva i obaveza koje proizilaze iz evropskih integracija, Srbija je najavila niz strateških projekata za modernizaciju i diversifikaciju energetskih izvora. Jedan od ključnih projekata jeste izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, koja bi značajno doprinela stabilizaciji elektroenergetskog sistema i omogućila bolje balansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora poput vetra i sunca. Međutim, ovakvi projekti su kapitalno zahtevni i dugoročni. Neophodno je unaprediti regulatorni okvir kako bi se privukle investicije, ali i rešiti pitanje pristupa mreži, nadoknada za priključenje, kao i transparentnosti procedura za dodelu dozvola. Bez ozbiljnih reformi i strateške vizije, energetski sistem Srbije rizikuje da ostane u začaranom krugu reaktivnih mera, umesto da se proaktivno usmeri ka energetskoj nezavisnosti i održivosti.
Tumačenje propisa u oblasti energetike i značaj pravne sigurnosti
Jedan od čestih problema za potencijalne investitore i privredne subjekte koji žele da uđu u oblast energetike jeste složenost zakonskih procedura i nedovoljno jasno tumačenje propisa. Pravo u oblasti energetike obuhvata niz različitih oblasti – od licenci, tarifnih sistema, priključenja na mrežu, pa sve do zaštite konkurencije i prava potrošača. Promene zakona o energetici u poslednje dve godine, naročito one koje se odnose na liberalizaciju tržišta i uvođenje zelene energije, dodatno komplikuju situaciju za one koji nemaju pravnu podršku. U tom kontekstu, usluge advokatskih kancelarija koje su specijalizovane za energetiku mogu igrati važnu ulogu u pravilnom tumačenju zakona i vođenju kroz složene administrativne postupke. Pravo energetike danas postaje sve važnija grana, jer omogućava sigurnost investicija i zaštitu interesa kako proizvođača, tako i potrošača. Posebnu pažnju treba obratiti na usklađivanje sa EU direktivama, jer upravo one postavljaju pravila igre u oblasti energetike u godinama koje dolaze.
Geopolitički izazovi i zavisnost od uvoza
Energetska bezbednost Srbije dodatno je ugrožena geopolitičkim tenzijama koje vladaju u svetu, posebno usled rata u Ukrajini, sankcija Rusiji i napetosti na Bliskom istoku. Srbija značajan deo svojih energenata, posebno gasa i nafte, uvozi, što je čini ranjivom u slučaju prekida u snabdevanju. Iako postoje planovi za izgradnju interkonektora sa Bugarskom i diverzifikaciju izvora snabdevanja, ti projekti još uvek nisu u potpunosti realizovani. Uvozna zavisnost takođe utiče na cenu energije na domaćem tržištu, jer se svaka turbulencija na svetskim berzama prenosi i na Srbiju. U takvoj situaciji, strateško skladištenje energenata, unapređenje domaće proizvodnje i razvoj alternativnih izvora poput biomase, geotermalne i solarne energije postaju ne samo poželjni, već i neophodni za očuvanje energetske stabilnosti zemlje.
Zakonodavne promene i njihova praktična primena
Usvajanje izmena i dopuna Zakona o energetici krajem 2023. i početkom 2024. godine donelo je nove obaveze za sve učesnike na tržištu. Naročito je značajan segment koji se odnosi na podsticaje za obnovljive izvore energije, ali i na ulogu nezavisnog operatora tržišta i regulisanje statusa kupca-proizvođača. Praktična primena ovih zakona još uvek je u fazi prilagođavanja, pa je neophodno da relevantne institucije obezbede jasan sistem obuka i tumačenja propisa za sve zainteresovane strane. Takođe, regulatorna tela poput Agencije za energetiku moraju raditi transparentno i efikasno, kako bi se podstaklo poverenje tržišnih aktera. Bez kontinuiranog dijaloga između zakonodavaca, privrede i stručne javnosti, reforme u energetici će ostati samo mrtvo slovo na papiru.
Energetski sistem Srbije nalazi se u složenoj fazi tranzicije, između potrebe za modernizacijom i realnosti nasleđene infrastrukture i zavisnosti od uvoza. Problemi u snabdevanju energijom ne mogu se rešiti kratkoročnim merama, već zahtevaju strateško planiranje, značajne investicije i doslednu primenu zakona. Uz pravu pravnu podršku, jasno definisane regulatorne smernice i unapređenje regionalne saradnje, Srbija ima potencijal da transformiše svoj energetski sektor u moderan, održiv i otporan sistem. Ključno je da se svi akteri – od države, preko privrede, do krajnjih potrošača – uključe u ovaj proces sa svešću o važnosti energetske sigurnosti za budućnost zemlje.
