Među mladima, srednjoškolcima, pa i starijim osnovcima, je sve više korisnika duvana, alkohola i droge. Posebno je alarmantan sve veći broj narkomana. Medicinski stručnjaci tvrde da nijedna droga nije bezopasna, napotiv, ostavlja teške posledice i po mentalno i po fizičko zdravlje.
Adolescencija se smatra fazom najvećeg rizika od započinjanja sa upotrebom psihoaktivnih sredstava. Razlozi zašto deca probaju a posle i konzumiraju drogu su razni. U većini slučajeva to je radoznalost, identifikacija sa grupom, potreba za uzbuđenjem. Roditelji koji imaju decu u dobi puberteta danas se sve češće sreću sa tim problemom. Prvo što primete jeste promene u ponašanju koje podrazumevaju nagle promene u raspoloženju ili povlačenje u sebe, izostanak iz škole, loše ocene, česti konflikti sa članovima porodice.
- Da li će neko upotrebljavati neku psihoaktivnu supstancu ili alkohol, to mnogo zavisi i od toga kakva je neko ličnost. Međutim, ono što se često dešava je da deca eksperimentišu, a to posle pređe u zloupotrebu ili u zavisnost - objansila je za Kurir prim. dr Željka Košutić, psihijatar.
Prema rečima stručnjaka, adolescenti koji su redovni korisnici pojedinih vrsta narkotika, skloni su određenim mentalnim poremećajima, o čemu je govorila i Jelena Manojlović, psihoterapeut.
- Svaka osoba prvo počinje sa marihuanom, prelazi na skank i ostale narkotike. Naravno utiče i na različite pojave psihotičnih oboljenja. Neretko se dešava da dolazi do akutnih-psihotičnih epizoda, zatim do depersonalizacije. Još uvek nisu utvrđeni razlozi zbog čega do toga dolazi, da li taj THC u vezi sa nekim nervnim ćelijama dovodi do poremećaja percepcije stvarnosti i realnosti, pitanje, nije još ništa dokazano.
Kako objašnjavaju stručnjaci, jako je bitno objasniti mladima koji su rizici pri upotrebi narkotika, kako ne bi došlo do mentalnih poremećaja i fizičkih bolesti.
- Prevencija je dovoljno edukacija mladih ljudi o dejstvu određenih supstanca, načinu njihovog delovanja na organizam i šta sve može da se desi, i da mladi uče druge adekvatnije mehanizme na koje će da prevladaju impulsivnost, regulišu emocije, stres, a da to ne bude posezanje za drogom - zaključila je Košutić.
Ključno je ne bežati od problema i ukoliko se primete promene ili se javi sumnja, neophodno je potražiti pomoć stručnjaka. Uz blagovremeno lečenje i podršku porodice i zajednice, promene su moguće.
Autor: Dubravka Bošković
