Epidemiolog Darija Kisić-Tepavčević iz Instituta Batut izjavila je da je od početka epidemije, od oktobra prošle godine, na teritoriji Srbije registrovano 4.740 slučajeva obolelih od malih boginja, od kojih je trećina bila hospitalizovana, a da se poslednjih dana i nedelja na dnevnom nivou registruje pad ukupnog broja obolelih.
Ona je kazala da je, što se tiče učestalosti komplikacija, kod više od 500 osoba registrovano zapaljenje pluća, uz dva zapaljenja mozga.
Ponovila je da je ukupan broj smrtnih slučajeva 15, a najnovija 15. žrtva morbila bila je jedanaesetomesečna beba iz Doljevca.
Kisić-Tepavčevićeva je navela da je nezahvalno praviti bilo kakavo predviđanje, imajući u vidu lakoću širenja ovog virusa, objašnjavajući da ga je jako teško zaustaviti kada se jednom dozvoli da se širi, ali da se poslednjih dana i nedelja na dnevnom nivou registruje pad ukupnog broja obolelih.
- To se sa jedne strane može objasniti i porastom kolektivnog imuniteta, imamo značajno povećanje obuhvata imunizacijijom, ali sa druge strane, možemo to objasniti godišnjim dobom, došlo je proleće i manji je boravak ljudi u zatvorenim prostorijama - rekla je ona.
Govoreći o antivakcinalnoj kampanji, kazala je da treba da postoji odgovornost za javno izrečeno mišljenje.
- U tom smislu podržavano svaku akciju koja je u tom smislu sprovedena. Ssto se tiče obuhvata, od početka epidemije do danas aplikovano je više od 70.000 doza MMR vakcine, što je dvostruko više nego što je bilo u istom periodu prethodnih godina - navela je Kisić-Tepavčevićeva.
Što se tiče obuhvata imunizacijom u uzrastu od 12 meseci do 14 godina, kazala je da je dostigao 94 odsto.
- Međutim, ne smemo da se zaustavimo na tome i treba da nastavimo i dalje ovakvim tempom - rekla je ona.
Objasnila je da je u 42 od 53 zemlje evropskog regiona prekinuto prenošenje ovog virusa zbog visokog obuhvata imunizacijom, što je dokaz da je to moguće postići.
- Od početka epidemije je ista situacija kao što se beleži u drugim zemljama i u grupi obolelih 95 odsto je nevakcinisanih ili nepotpunog vakcinalnog statusa, a kada su u pitanju smrtnim slučajevi - radi se o osobama koje nisu bile vakcinisane ili koje su imale oslabljeno stanje imuniteta - kod takvih osoba je povećana verovatnoća i za komplikacije i za smrtni ishod - rekla je Kisić-Tepavčevićeva.
Ona je kazala da je vakcinacija kolektivna odgovornost i da bi visok stepen kolektivnog imuniteta predstavljao barijeru za prenošenje infekcija i na osobe koje zbog trajnih kontraindikacija ne mogu da prime ovu vakcinu.
Navela je da je u ukupnoj strukturi svih obolelih, 13 odsto bilo zdravstvenih radnika, kao i da su i određene zakonske izmene urađene da bi mogla odmah da se sprovodi zaštita.
- U zimskom periodu urađene su preraspodele u odnosu na prioritete i vakcinisana je određena grupa zdravstvenih radnika. I u narednom periodu planiramo da i ostali zdravstveni radnici za koje procenimo da nemaju imunitet budu vakcinisani protiv ove bolesti - zaključila je Kisić-Tepavčevićeva.