SRBIJA I UGANDA PARAFIRAJU SPORAZUM O SLOBODNOM NEBU Stoiljković: Slobodarski duh vezuje naše dve zemlje

Ovo u intervjuu za ''Novosti'' otkriva Bratislav Stoiljković, trgovinski predstavnik Ugande za Jugoistočnu Evropu.

Da li Srbija i Uganda mogu da se porede na neki način? Šta je to što može da poveže naše dve zemlje?

- Slobodarski duh je upravo ono što vezuje naše dve zemlje. Mi smo pre nepunih nedelju dana ovde u Beogradu, naravno i u Kampali, obeležili 62. rođendan Ugande, odnosno 62 godine nezavisnosti. Ovo napominjem iz razloga jer je Jugoslavija sporazum sa Ugandom potpisala nepunih godinu dana nakon toga, ujedno je bila i jedna od prvih zemalja koje su priznale nezavisnost Ugande, svima je poznato da je Republika Srbija pravnoformalni naslednik Jugoslavije i da je to što smo gradili u toj zemlji ostalo nama u amanet. Ono što ću vam podeliti iz mog iskustva iz nebrojanih poseta Ugandi, mi smo tamo izuzetno dobrodošli, na Srbiju se gleda kao na velikog prijatelja. Ljudi o nama znaju što iz vremena Jugoslavije, što iz vremena današnje Srbije čiji je slobodarski duh i da kažem geopolitički balans poznat širom sveta, pa i tamo. Velika je sličnost u načinu upravljanja jednom i drugom državom, ponoviću i nebrojano puta - to je pre svega slobodarstvo i jedan otvoren um i pogled na okolnosti geopolitičke i druge koje se dešavaju. Ja političar nisam, verujem da se u nju dobro i ne razumem, ali je pratim i slušam u kontekstu posla kojim se bavim, pa ću tako reći i da je, iako se o tome možda kod nas i nedovoljno zna, možda nešto više u poslednje tri godine koliko mi radimo, ali general Joveri Kaguta Museveni je jedna istorijska ličnost koja je donela mir i stabilnost istočnoj Africi.

Kako Srbija može da se pozicionira na tržištu u Ugandi?

- Tamo postoji nešto što se zove Istočnoafrička unija. To je jedno veliko tržište koje osim Ugande čine i Južni Sudan, Kenija, Tanzanija, Ruanda, Burundi, odnedavno i Demokratska Republika Kongo i Somalija i njegovo lik i delo (predsednika Ugande) je jedno vezivno tkivo koje tamo osigurava i mir i stabilnost i prosperitet. Mi Evropljani smo dobrodošli, možda neskromno, ali reći ću, kad dođemo iz Srbije, za jedan korak smo ispred drugih investitora u kontekstu svih tih veza koje smo izgradili i mi smo imali ogromnu čast da prošlog jula ovde u Beogradu ugostimo Njegovu ekselenciju predsednika Ugande. Naš predsednik Vučić ga je svesrdno ovde primio i dočekao i on je otvorio i prvi Uganda konekt koncept na svetu u Beogradu na vodi. Mi smo nastavili dalje time da se širimo, ima nas na više mesta. Biće ih naredne godine i u Atini i Moskvi.

Kakva je trenutna saradnja između naše dve zemlje? Da li postoji zainteresovanost naših privrednika za odlazak u tu zemlju?

- Nekoliko turističkih agencija iz Srbije iskazalo je interesovanje za saradnju sa Ugandom, pre svega za istraživačka putovanja gde će posetiti Mbarari, najveće stanište planinskih gorila na svetu, predivne savane i ono što oni zovu gejm parkovi, odnosno safari ture kojih ima nekoliko u Ugandi i mi smo njih spojili sa turističkim operaterima u Ugandi. Oni sada na tom bilateralnom nivou razvijaju svoje programe i razgovaraju, isto i u obrnutom smeru, samo što u obrnutom smeru možda je obrazovanje nešto što je značajnije od pukog turizma. Što se tiče privrednika, što u nekom našem aranžmanu, što u saglasju i koordinaciji sa Republikom Srbijom, mi smo dole vodili već više od 50 privrednika. Ja sam lično petnaestak puta putovao u Ugandu samo u poslednje dve godine i mnogo puta sam išao sa delegacijama privrednika koji su iskazali namere što da investiraju u Ugandu, što da trguju sa njom. Mi smo imali čast i zadovoljstvo da ministar Dačić poseti naše maloprodajne objekte na aerodromu Entebe. Aerodrom je u Entebeu, jednom malom gradu pored Kampale. To je aerodrom Kampale zapravo gde je on posetio njih u kapacitetu ministra spoljnih poslova, a na marginama Samita nesvrstanih čiji je Uganda bila domaćin. Tako da - da, perspektiva je velika, i ono što je još važno u odnosima Srbije i Ugande, to može da uzme jednu dalju dimenziju saradnje Balkana i istočne Afrike gde imamo ova dva centra, u Kampali, odnosno u Beogradu, gde i privrednici iz regiona, kako jednog, tako i drugog, preko nas mogu da razmenjuju znanja i iskustva i da privredno deluju. 

Kakav trag je saradnja sa Jugoslavijom ostavila u Ugandi?

- Ima naših ljudi u Ugandi, ima ih koji su došli i kasnije, ali najveći broj ljudi i firmi, možda čak 99 posto, jeste ono što je ostalo iz Jugoslavije, pre svega u građevinskom sektoru. Primetio sam da ima i firmi koje se bave igrama na sreću, to nije u našem opusu delovanja, ali kažem, primetio sam da postoje. Jugoslavija je ostavila veliki trag tamo i u građevinskom smislu, dakle aerodrom Entebe, upravnu zgradu je pravila naša firma, kongresni centar u jednom od najlepših hotela u Kampali ''Serena'' je takođe pravila Jugoslavija, brojne ključne magistralne puteve... Ono što oni stalno ističu jeste da kažem ta vizija koju smo mi imali. Dakle, u trenutku kada Uganda kao tek novoformirana zemlja nije imala dovoljno novca niti za neko kreditiranje sa strane za izgradnju infrastrukture, ova država je prepoznala nešto što se zove barter trgovina i naši inženjeri su pravili puteve, a bili smo plaćeni u robnoj razmeni, bilo u grašku ili kafi, i oni i dan-danas to prepoznaju kao veliki gest dobre volje. Amerikanci su im tada nudili skupe kredite, a Jugoslavija, odnosno Srbija barter trgovinu, gde su oni mogli za naše znanje i za naš rad dole na izgradnji infrastrukture da plasiraju svoje proizvode. U ovo novo vreme mi tako nešto isto radimo samo da kažem u jednom modernijem ruhu.

Kako je Vaša inicijativa za saradnju sa Ugandom prihvaćena od strane rukovodstva naše zemlje i šta očekujete od generacija koje dolaze po pitanju odnosa Srbije sa državama na afričkom kontitentu?

-Ja sam privrednik, ja se bavim svojim poslom - proizvodnjom, veletrgovinom kafe, ja smatram kao građanin Republike Srbije da je moja i dužnost i obaveza, iako neki naši građani možda ne gledaju na to tako, da sve ono što radim a što mogu da doprinesem svojoj zemlji, ja ću naravno njoj da doprinesem. I meni je jako drago da je jedna ova naša privatna privredna inicijativa, koja je prerasla u moje zastupanje Ugande u trgovinskom smislu, prepoznata od rukovodstva Srbije, gde je predsednik oberučke rekao - idemo na tu stranu. Naša država radi stvari koje su i veće i značajnije od mene, koje možda ja i ne vidim i ne razumem, ali verujem da su ispravne i da su dobre, i mi smo eto pomogli da se politički odnosi između naše dve države spoje, ponovo ožive, ponovo razviju i oni će znati kako da ih gaje u tom političkom smislu nadalje. Što se tiče privrednog delovanja, to je ono čime se mi bavimo, nisu stvari brze, kulturološke razlike su velike, mi moramo da upoznamo jedni druge i svaki dan, i ja lično koji sam često tamo, učimo razlike među nama koje nas na kraju krajeva spajaju. Što se tiče generacija koje dolaze, ja sam siguran da će biti briljantnih umova u narednim generacijama koji će i da čuju i da vide stvari mnogo bolje od nas i da će iz ovoga što mi danas gradimo između Srbije i Ugande izvući one prave stvari, iskoristiti ih i u svoju korist i u korist Srbije i Ugande na dobar način, bolji nego što mi to vidimo i razumemo danas. Kao što sam ja kad sam otišao prvi put u Ugandu video da se tamo Afrikanci zovu Jovan ili Ivan, pa sam se pitao kako se oni zovu Jovan ili Ivan, pa sam shvatio da je amanet te Jugoslavije, barem u tom delovanju, da ne ulazimo u unutrašnja pitanja Jugoslavije, pošto mi o tome imamo oprečna mišljenja, ali spoljnopolitički prema Africi je svakako bio izuzetan i ti odnosi koji su izgrađeni su nama ostali u amanet i mi imamo jedan besplatan marketing u Africi zato što dolazimo iz Srbije. Meni se dešavalo da sretnem ljude koji su na visokim rukovodećim pozicijama, evo pomenuću recimo Antonija da Silvu koji je visoki zvaničnik u Angoli koga sam sreo na jednom skupu potpuno slučajno u Istočnoj Africi, koji je čuo da ja pričam srpski jezik i onda se on meni obratio i mi smo na konto toga izgradili odnos. On je čovek koji ima nekih 55-60 godina, on je ovde pre nekoliko godina učio neku školu, vezao se, izgradio emociju, odnos i on tamo postoji, negde deluje i to je nešto što Srbija može da skupi i da gradi kroz nove generacije, što nama ostaje kao preduslov - objašnjava Stoiljković govoreći o tome kako je njegova inicijativa prepoznata od strane rukovodstva naše zemlje, ali i o tome da sve što radi radi na dobrobit svoje zemlje i na korist generacija koje dolaze.

Da li postoji ideja otvaranja srpskog kulturnog centra u Ugandi gde bi se učio srpski jezik i bliže upoznala naša kultura?

- Mi smo se dobro pozicionirali, mi imamo u Ugandi, na aerodromu Entebe, koji je njihov međunarodni aerodrom, dva kafića, klasična kao što imate na svakom aerodromu, ali oni su u bojama Srbije i Ugande tamo, pa svako ko sleti i odleti može da vidi da postoji jedna mala Srbija tamo negde na Balkanu koja tu nešto radi. Njihovi umetnici, istakao bih recimo Deusa i Mendelu, to su gluvonemi slikari, naši drugari koji fantastično slikaju i crtaju, oslikali su nama mural za te lokale koje imamo i crtali su razvoj Uganda konekta. Svuda negde po svetu, od Moskve do Njujorka, preko Rima i Pariza, ali tu je Beograd u centru kao onaj prvi Uganda konekt koncept koji se otvorio, tako da mislim da su to neke male stvari koje će se u jednom trenutku otelotvoriti u ovo što ste vi rekli - kulturni centar i učenje jezika. Mi ćemo u Beogradu razgovarati i sa našom i sa njihovom stranom na temu razmene studenata, da krenemo od produbljivanja odnosa u obrazovanju, pa da razgovaramo i o mogućem srpskom kulturnom centru u Ugandi.

Koliko je primetna snaga srpske ''meke moći'' u Ugandi, ali i drugim zemljama?

- Vi možete danas u medijima u Ugandi da vidite teme iz Srbije, isečke iz govora našeg predsednika koji se tiču Afrike... Priroda mog posla je takva da putujem svetom jako puno, na pomen Srbije danas i pre nekog vremena reakcija je potpuno drugačija, počeću od korone, od vakcina koje su bile dostupne ovde, gde su mene prijatelji, drugari, poslovni partneri i iz nekih i zapadnih zemalja zvali mogu li oni u Srbiju, mogu li preko reda... Dakle, drugačije u odnosu na ono što je bilo ranije i mislim da je to... ja stalno to ponavljam - to je jedan veliki preduslov. Aleksandar Vučić je državnik zahvaljujući kome je ugled Srbije u svetu porastao i zbog čijeg danonoćnog rada imamo prijatelje širom sveta. 

Baš kao naš predsednik Vučić, tako je i predsednik Museveni nama napravio preduslov za privredno dejstvo, tamo je mir, tamo je stabilno, mi kao Evropljani možemo da se šetamo. Idite u Kinšasu u Kongo pa vidite da li je to tako ili idite u neku drugu državu. Uganda je jedna stabilna zemlja, preduslov je tu - izvolite radite.

Kako vidite odnose Srbije i Ugande u narednim godinama?

- Ja Srbiju i Ugandu u narednih dvadeset godina vidim kao pesmu Željka Vasića. Dakle, Željko je moj dobar drug i prijatelj, ali mimo toga i jedan vrhunski muzičar koji je sa mnom putovao u Ugandu i koji je uložio veliku energiju da i na tom umetničkom nivou napravi odnose i za nas će se i na umetničkom polju čuti u Ugandi, kao i obrnuto. Ja nemam ingerencije da delim detalje od onoga što on radi u tom smislu, ali moj odgovor na vaše pitanje - odnos između Srbije i Ugande biće kao pesma - zaključuje Stoiljković intervju odgovorom na pitanje kako vidi odnose Srbije i Ugande u godinama pred nama.

Autor: Dalibor Stankov