Kreativna industrija dugo je važila za industriju u kojoj rade samo oni koji, u finansijskom smislu, to sebi mogu da priušte. Baviti se umetnošću u Srbiji ranije je značilo da se bavite nečim što volite, ali bez brige o tome da li ćete i koliko od toga zaraditi. Umetnost se nije posmatrala kao “ozbiljan posao” već kao hobi.
Međutim, situacija se vremenom izmenila. U prethodnom periodu je došlo do značajnog rasta i jačanja kreativne industrije, gde umetnost i dizajn igraju najvažniju ulogu u generisanju prihoda, otvaranju novih radnih mesta, ali i promociji kulturnog identiteta naše zemlje.
Šta su kreativne industrije?
Kreativne industrije, u najširem smislu, obuhvataju sve sektore koji se oslanjaju na inovacije i neprestano istraživanje novih ideja i rešenja. Iako se često misli da su inovacije u umetnosti jedine bitne, ovaj pristup je primenjiv i u mnogim drugim oblastima.
Pored vizuelnih umetnosti, kreativne industrije uključuju različite vrste dizajna, kao što su grafički, modni, web, industrijski i dizajn enterijera. Takođe, tu su i film, televizija i muzika, uz sve prateće delatnosti poput produkcije, montaže, režije i komponovanja. Izdavaštvo, koje obuhvata književnost i novinarstvo, kao i arhitektura, takođe su deo ove industrije, a marketing je nezamenljiv jer kreativnost igra ključnu ulogu u kreiranju kampanja. IT sektor i digitalne tehnologije, naročito u domenu razvoja multimedijalnog sadržaja, predstavljaju još jedan važan deo kreativnih industrija.
Ovakva raznolikost omogućava da zapošljavanje u kreativnim sektorima danas bude lakše nego ikada, bez obzira na to da li govorimo o samoj umetnosti ili pratećim oblastima koje je podržavaju.
Stanje kreativne industrije u Srbiji
Kreativna industrija u Srbiji možda nije među najzastupljenijim temama, ali 21. vek je doneo značajan napredak u njenom razvoju. Najvažnija promena je što se kreativni sektori konačno prepoznaju kao oblasti koje ne samo da mogu povećati zapošljavanje, već i doprineti privrednom rastu.
Digitalni segment kreativne industrije trenutno je najprofitabilniji u zemlji, posebno zahvaljujući prisustvu mnogih uspešnih globalnih kompanija koje se bave razvojem video igara. Ovo otvara galerija, ateljea, dizajnerskih studija ili onlajn prodavnica, gde se nude različiti umetnički radovi.
Doprinos stvaranju novih radnih mesta umetnost daje i kroz već pomenuti kulturni turizam, što je od naročitog značaja za lokalne zajednice. Umetnički centri Srbije nisu samo Beograd ili Novi Sad, već i drugi gradovi. Na primer, tokom Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije ili Majskog i Oktobarskog likovnog salona, posao u Leskovcu će pored samih umetnika naći i projektni menadžeri, koordinatori za logistiku, moderatori, PR i menadžeri društvenih mreža, uslužno osoblje…
Dizajn kao motor ekonomskog rasta
Kada govorimo o ekonomskom razvoju, dizajn igra višestruku ulogu. Osim što poboljšava vizuelni identitet proizvoda ili usluga, on je ključan za njihovu optimizaciju, što doprinosi većoj konkurentnosti na tržištu. Dizajn u Srbiji može se smatrati jednom od najznačajnijih grana kreativne industrije koja pozitivno utiče na rast profita.
Da bi se ovaj rast održao, neophodno je konstantno pratiti globalne trendove. Na primer, održivi dizajn se izdvaja kao jedan od vodećih trendova, jer je važno odgovoriti na ekološke izazove savremenog društva, smanjiti štetne efekte na životnu sredinu i izgraditi održive poslovne modele.
Obrazovanje i podrška kreativnim sektorima
Kvalitetno obrazovanje je ključni element u razvoju mladih talenata i budućih stručnjaka u kreativnoj industriji. Osim teorijskog znanja, od suštinskog značaja je i praktično iskustvo, koje se stiče kroz specijalizovane srednje škole, fakultete i različite projekte. Interdisciplinarni pristup unutar kreativne zajednice posebno je važan jer omogućava kreativcima da se upoznaju sa drugim relevantnim oblastima, poput upravljanja biznisom.
Podrška kreativnim sektorima dolazi i kroz državne subvencije, poreske olakšice, kao i kroz podsticanje osnivanja kreativnih udruženja i međunarodne saradnje. Mnoge zemlje prepoznaju vrednost kreativne industrije za ekonomski razvoj i pružaju joj neophodnu pomoć i podršku.
sjajne mogućnosti za mlade stručnjake, kako u razvoju karijere, tako i u stvaranju međunarodnih profesionalnih veza.
Foto: Unsplash.com
Filmska i televizijska industrija u Srbiji takođe doživljava rast u poslednje vreme, i to ne samo zahvaljujući talentovanim pojedincima koji kreiraju izuzetna dela, već i zbog sve većeg interesovanja svetskih produkcija za saradnju sa Srbijom. Nagrade osvojene na regionalnim i međunarodnim takmičenjima potvrđuju uspeh ove industrije.
Kulturna ekonomija Srbije oslanja se na muzeje, galerije i raznovrsne manifestacije, dok festivali poput EXIT-a u Novom Sadu imaju poseban značaj. Tokom trajanja festivala, Srbiju poseti veliki broj stranih gostiju, što ukazuje na uspešnu povezanost turizma i umetnosti.
Uloga umetnosti u stvaranju radnih mesta
Zahvaljujući napretku i promenama u percepciji kreativnih industrija, danas sa sigurnošću možemo reći da umetnost aktivno doprinosi otvaranju novih radnih mesta. Kroz različite sektore, direktno i indirektno, ovaj proces pomaže u jačanju cele ekonomije.
Umetnički projekti poput koncerata, izložbi i premijera ne zapošljavaju samo umetnike, već i stručnjake iz oblasti tehnike, logistike i organizacije. Kulturne institucije angažuju kustose, menadžere kulturnih događaja, specijaliste za marketing i odnose s javnošću, kao i tehničke radnike zadužene za postavke, opremu, osvetljenje i zvuk.
Takođe je zanimljiv i rast preduzetničkih inicijativa u oblastima umetnosti i dizajna, gde kreativni pojedinci uspešno kapitalizuju svoje talente. Ovi projekti često uključuju otvaranje
Izazovi i prilike
Kao i u mnogim drugim sektorima, kreativna industrija u Srbiji suočava se sa izazovima poput ograničenog pristupa finansiranju, što predstavlja jedan od najvećih problema. Umetnički projekti često zahtevaju značajna sredstva, dok povrat investicija nije uvek zagarantovan, zbog čega se ovaj sektor često percipira kao finansijski neisplativ.
Međutim, gde postoje izazovi, postoje i prilike. Zahvaljujući modernim tehnologijama, kreativci mogu da prošire svoju bazu klijenata i unaprede mnoge radne procese. Kreativno preduzetništvo i međunarodna saradnja dodatno jačaju ovaj sektor, iako nedostatak finansijske i institucionalne podrške i dalje ostaje izazov.
Zaključak - Budućnost umetnosti u Srbiji
Umetnost u Srbiji ima veliki potencijal, ne samo u pogledu zapošljavanja, već i za generisanje profita. Ipak, da bi se kreativni resursi u potpunosti iskoristili, neophodne su veće finansijske investicije i snažnija podrška državnih institucija. Ovaj vid podrške može pomoći da se otvore nove mogućnosti za rast i razvoj u kreativnim industrijama.
Autor: Dalibor Stankov
