Sindrom sagorevanja na poslu: Kako prepoznati i prevazići 'burnout'

Ako vam je svaki dan loš, ako ste iscrpljeni, ako brigu oko posla doživljavate kao besmisleno rasipanje energije, a većinu obaveza kao dosadne i opterećujuće, na dobrom ste putu ka sagorevanju na poslu. Nažalost, takozvani burnout još uvek nije prepoznat kao dijagnoza kod nas, te ukoliko vam treba bolovanje i udaljavanje od radnog mesta, moraćete da ga otvorite iz drugih razloga vezanih za mentalno zdravlje.

Statistika kaže da je čak 66% stanovnika u Srbiji suočeno sa sindromom sagorevanja na poslu. Mnogi "burnout" poistovećuju sa umorom, međutim umorna osoba kada se odmori, oseća se dobro. Osoba koja je pod stresom na poslu oseća potpuni psihofizički pad, ali i fizičke simptome.

“Oni se prepoznaju kao na primer mučnina kada se razmišlja o poslu, kada treba otići na posao ili kada treba da se nađemo na poslovnom sastanku sa kolegama, to mogu biti bolovi, uspavljivanje ujutru ili nemogućnost uspavljivanja uveče", kaže Ana Vlajković, psihološkinja.

Sa nedostatkom energije, padom raspoloženja i manjkom motivacije dolaze i iscrpljenost, depresija, glavobolja, cinizam, panika, anksioznost, visok pritisak, osećaj praznine, poremećaj koncentracije, nervoza i preostljivost.

Danas gotovo da nema zanimanja koje nije pogođeno simptomima burnout-a, radno okruženje je sve zahtevnije, mobing učestao, a očekivanja nadređenih - nerealna. Iako firme pružaju podršku, deluje nedovoljna.

“Treba negde preispitati procese i videti da li su im zadaci dovoljno jasni, koje rade jer se to pokazalo kao jedan od faktora koji utiču da dođe do izgaranja, isto tako da li za tu osobu bez obzira što ona možda ima kompetencije za taj posao, možda njena ličnost i njene crte ličnosti nisu adekvatne za tu ulogu.“, smatra Dunja Ilić, menadžer za ljudske resurse

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je "burnout" kao profesionalni fenomen, ali se na svrstavanje među zvanične dijagnoze u Srbiji i dalje čeka. Razlog tome je preplitanje simptoma i maskiranje pod opterećenjem užurbanog stila života.

“Vi vidite panične napade, vi vidite na primer depresiju, vi vidite anksioznost, anksiozne napade, tek kod psihoterapijskog rada može da se otkrije šta je uzrok, malo ko će odmah doći i reći to je zbog mog posla, zato što nama zavisi egzistencija od tog posla, naravno da to nećemo prvo reći” , kaže Ana Vlajković.

Ukoliko ste kod vas prepoznali ovaj sindrom, procenite vlastite granice i odredite prioritete. Da biste bilo koji posao radili kako treba neophodno je da pre svega, sačuvate sebe.

Autor: Dalibor Stankov