Bliski istok u plamenu, Rusija ponovo preti, Zelenski predstavlja 'Plan za pobedu' - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Nakon prezentacije „Plana za pobedu“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Kijev je nastavio sa udarima po dubini ruske teritorije. Pogođena su skladišta i vojni objekti u Voronježu, Volgogradu, te aerodromi Ejsk i Rostov. Ovi napadi su deo ukrajinske vazdušne operacije koja ima za cilj da poremeti ruske lance snabdevanja i oslabi vojnu infrastrukturu. Ukrajina nastoji da pokaže svojim saveznicima da može da udari po ciljevima u dubini ruske teritorije, ali i da je opasnost od eskalacije mit kreiran od strane birokrata nespremnih na odlučniju akciju za zaustavljanje ruske agresije. Ukrajini fali oružja i već sada veštački nametnutnog „odobrenja“ za upotrebu američkih raketa po ciljevima unutar Rusije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da „Plan za pobedu treba da ojača Ukrajinu. Zato mi tražimo od prijatelja, naših saveznika, da nas ojačaju. Ja mislim da smo bliže miru nego što mislimo. Bliže smo da završimo ovaj rat. Nama treba samo da budemo veoma jaki“.

Govoreći o realnom utemeljenju ruskih pretnji, Aleksandar Kovalenko, vojno-politički ekspert i autor grupe ‘’Informacioni otpor’’ iz Ukrajine u intervjuu za portal pink.rs ukazao je da je pretnja nuklearnim oružjem za Rusiju poslednja šansa da postigne makar neke ustupke ili stvori strah u uslovima njene opadajuće vojne moći. Objašnjavajući šta stoji iza ruskih nuklearnih pretnji Kovalenko je istakao da je reč o verbalnim ucenama i da "Rusija može samo da preti nuklearnim oružjem, ali ne i da ga koristi. Naročito posle četiri uzastopna neuspešna testiranja raketе Sarmat".

U međuvremenu, SAD su odobrile novi paket pomoći Ukrajini u vrednosti od 8 milijardi dolara. U susret predstojećem sastanku Ramštajn grupe, Zelenski je optimistično izjavio: „To će biti poseban Ramštajn, a ukrajinski partneri će dobiti sve detalje, sve argumente kako da obezbede rezultate u narednim mesecima i na frontu i u diplomatskom radu“. Za to vreme ruski predsednik Vladimir Putin nalazi se pod sve većim pritiskom za novu mobilizaciju. Prema pisanju portala Meduza, ruska vojska nastavlja da se širi regrutacijom novih vojnika po ugovoru, od kojih se većina pridružuje kopnenim i vazdušno-desantnim snagama kako bi se borili u Ukrajini. Kremlj šalje planove za regrutaciju regionima, a vreme svakog novog talasa mobilizacije, ukoliko bude sprovedeno, zavisiće od toga koliko dobro regionalne vlasti ispunjavaju ove ciljeve. Kako se bliži kraj godine Rusija se bliži izdvajanju od 41% javnih troškova za potrebe odbrane i bezbednosti, što je 8% BDP-a.

Prvog oktobra isetkao je Putinov rok za „čišćenje“ Kurska, ruske snage nisu ispunile zadatak da isteraju Ukrajince. Ruska osvajanja na istoku Ukrajine za godinu dana predstavljaju 0,1% ukrajinske teritorije, jedina održivost koju Rusija demonstrira suštinski predstavlja kontinuitet gubitaka za mala teritorijalna osvajanja. Rusko osvajanje koje prate hiljade gubitaka u ljudstvu na dnevnom nivou doslovno je rezultovalo osvajanjem 600 kvadratnih kilometara. Poređenja radi, Ukrajina je za nekoliko dana osvojila 1.000 kvadratnih kilometara u Kurskoj oblasti i još uvek drži zauzete pozicije. Gubici na pokrovskom pravcu za godinu dana iznose 1.830 komada ruske teške opreme – tenkova i oklopnjaka, u poređenju sa ukrajinskih 369 potvrđenih gubitaka istog ranga opreme.

Bliski istok zahvatio je novi ciklus esklacije nakon iranskog raketnog napada na Izrael. Eksperti za naoružanje potvrdili su upotrebu naprednijih verzija iranskih raketa iz oblasti Sahab-3. Ovaj iranski napad je kvalitativno drugačiji od prethodnog jer su korišćene rakete hipersonične brzine. Napad na Izrael je praćen emitovanjem lažnih snimaka napada na sedište Mosada za koje se ispostavilo da se radi o snimku ukrajinskog napada dronovima na Moskvu. Svet očekuje izraelski odgovor. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je nagovestio kraj Islamske republike i obratio se građanima Irana nazvavši ih persijancima. Analitičari licitiraju o mogućim izraelskim metama koje obuhvataju infrastrukturu za proizvodnju nafte, nuklearni program i iransku revolucionarnu gardu. Postoje mišljenja koja govore o tome da Izrael neće preći crvenu liniju napadom na naftna i nuklearna postrojenja. Iran na raspolaganju ima efikasnu meru blokade Ormuškog tesnaca čime bi ugrozio snabdevanje evropke energetkima iz arapskog sveta. Za to vreme Izrael nastavlja sa udarima po ciljevima Hezbolaha u Libanu uz ograničenu kopnenu ofanzivu na jugu severnog suseda. Hezbolah je uzvratio raketnim napadima po civlnim ciljevima u Haifi i severnoj Galileji. Amerika šalje dodatnih 40.000 trupa na Bliski Istok.

Američki Federalni istražni biro (FBI) ima pune ruke posla na zapleni raznih internet domena koji su deo ruske mreže za dezinformisanje. Američki obaveštajci došli su do internih dokumenata Agencije za socijalni dizajn kompanije iz Moskve na osnovu kojih je objavljen izveštaj bez presedana koji obuhvata čak 190 stranica dokumenata koje je napravila ruska strana. Ova operacija razotkriva aktivnu ulogu Rusije na razbijanju društvene kohezije i širenja nezadovoljstva u zapadnim društvima. Nemački izvori pišu o tome da je Agencija za socijalni dizajn posebno vodila kampanju protiv izraelskog društva i tamošnjeg parlamenta-Kneseta. Težište te kampanje odnosilo se na potencijalnu isporuku Čelične kupole Ukrajini, izraelski građani su bombardovani porukama da bi takav potez ugrozio njihovu odbranu. Američka operacija će pružiti mnoga objašnjenja u noćima pred nama. Polako se naziru objašnjenja gde su nastale hiljade video klipova prevedenih na desetine stranih jezika u kojima se predviđa propast država Zapada, društveni haos i podele, a veličaju predstavnici diktatorskih i odmetnutih država.

U tekstu „Rudnik litijuma vredan 2,4 milijarde dolara uhvaćen između Rusije i Zapada“, Volstrit Žurnal iznosi tvrdnju da ruske dezinformacije podstiču proteste u Srbiji. Tekst se poziva na izveštaj Stejt departmenta o uočenom obrascu ruskog delovanja. Možda je vreme da se zapitamo ko građanima preko društvenih mreža plasira materijale sa krajnje margine koji obiluju snažnim emotivnim anti-zapadnim sadržajima? Ovog puta na udaru se našla istorijska šansa za srpsku ekonomiju. Vreme će pokazati kome je bilo u interesu da dezinformacijama motiviše građane Srbije protiv ekonomskog razvoja i četvrte industrijske revolucije. U Briselu je izglasano uvođenje tarifa na kineska električna vozila u sklopu celokupne zaštite evropskog tržišta od kineske nelojalne konkurencije. Odluka zasnovana na tome da Evropska unija neće ugroziti svoje tržište zbog kineskog viška proizvodnje sprovedena je u delo. 10 država je glasalo za, pet je bilo protiv, dok je 12 izostalo sa glasanja. Kina je zapretila uvođenjem tarifa na žestoka pića, svinjsko meso i mlečne proizvode. Globalna utakmica za strateške sirovine zasniva se na pronalaženju prijateljskih i pouzdanih lanaca snabdevanja. Analize ukazuju da višak kineske proizvodnje predstavlja posledicu manjkave politike ekonomskih podsticaja koja je kreirala hiperprodukciju istih proizvoda sa uzajamnom konkurencijom unutar same Kine. Jedini odgovor je evropsko i američko tržište koje prepoznaje ovaj trend i nastoji da ga spreči tarifama od 45% vrednosti na kineska električna vozila. Zelena tranzicija je ekonomska operacija sa velikim ekonomskim mogućnostima i geopolitičkim implikacijama.

Potpredsednička debata Valc-Vens nije bitno uticala na dinamiku predsedničke trke u Americi. Izbori u Americi ulaze u sprint u kome glavni poligon predstavlja borba za par miliona neopredeljenih glasača. Počelo je emitovanje televizijskih reklama što ide u prilog tezi da televizija još uvek nije gurnuta na potpunu marginu u borbi sa društvenim mrežama i podkastima.

Institut za globalne odnose objavio je istraživanje pod nazivom „Borilište: Kako birači Trampa i Harisove vide američku ulogu u svetu“ gde su zaključili da se pristalice Kamale Haris i Donalda Trampa razlikuju po ključnim spoljnopolitičkim pitanjima. Trampove pristalice izgledaju manje „naoštreno“ prema Kini nego prosečni republikanac, a pristalice Harisove izgledaju više jastrebovski prema Kini nego prosečni demokrata. Na primer, više republikanaca nego demokrata misli da bi Zapad trebalo da se pripremi za novi hladni rat između SAD i Kine (68% naspram 52%), ali se razlika smanjuje kada se Trampove pristalice uporede sa pristalicama njegove rivalke (66% naspram 54%) . Pristalice Haris imaju 18% veću verovatnoću od Trampovih pristalica (i 7% više od demokrata) da misle da bi SAD trebale vojno odbraniti Tajvan. Ako bi Rusija izvršila invaziju na Finsku, novog saveznika u NATO-u, nakon podsećanja na obavezu NATO-a za kolektivnu odbranu, 76% demokrata — ali samo 55% republikanaca i 59% nezavisnih — podržalo bi američku vojnu operaciju proterivanja ruskih snaga.

Novi generalni sekretar NATO-a preuzeo je dužnost i potvrdio jedinstvo alijanse u ostvarenju primarnih zadataka na odbrani i odvraćanju, upravljanju krizama i širenju partnerstava. NATO će u narednim godinama realizovati Strateški koncept iz Madrida sa naglaskom na sveobuhvatan pristup Severnoj Africi. Rusija bez izuzetka ostaje jedina i stvarna pretnja za bezbednost NATO članica, a bezbednost Ukrajine definisana je kao nedeljiva komponenta bezbednosti celokupne evroatlantske zajednice. Takođe, Rute je naglasio da ishod američkih izbora neće uticati na koheziju među saveznicima Alijanse izrazivši svoju spremnost za saradnju sa bilo kojim budućim predsednikom SAD.

Jermenija je produbila svoje strateško partnerstvo sa Amerikom koja je odobrila 20,6 miliona dolara za pjačanje otpornosti u sajber oblasti, graničnoj kontroli i energetskoj bezbednosti. Rusija sve više gubi uticaj na Kavkazu posle više od 120 godina što dovodi u pitanje njenu sposobnost da projektuje uticaj u udaljenim regionima s obzirom da to nije u stanju da održi ni u neposrednom susedstvu.