Arhitekta Vladimir Lovrić izjavio je večeras da građani zamenom stare stolarije i postavljanjem nove termoizolacije na svojim zgradama mogu povećati efikasnost grejanja prostora, a time i smanjiti račune za struju i do sedam puta.
"Zgrade su najveći zagađivači u prirodnoj sredini, zbog velikih energetskih procesa u njima i u procesima prilikom njihove gradnje. Stare zgrade su potpuno termički neizolovane i one imaju gubitke od otprilike oko 200 kW po metru kvadratnom godišnje, dok visokoenergetske kuće, kao pasivne, moderne kuće, rađene po najboljim energetskim standardima, imaju svega 10 kW, znači 20 puta manje", rekao je Lovrić .
On je ukazao i da se nove zgrade termički izoluju sa 10 centimetara termoizolacije, što je, kako kaže, potpuno nedovoljno za veliku konzervaciju energije, jer kuće treba izolovati sa 20 do 25 centimetara izolacije, što je, kako navodi, ogroman energetski benefit za pojedinca, za prirodnu okolinu i za državu.
Svođenjem zgrade na jednu modernu kuću sa potrošnjom energije od 30 kW po metru kvadratom, dodaje on, građani mogu smanjiti račune za struju i sedam puta.
"Ako dogradimo i neke fotonaponske ćelije ili kolektore, možemo imati potpuno energetski nezavisnu zgradu", rekao je Lovrić.
On objašnjava da je temperatura u unutrašnjem prostoru oko 22 do 23 stepena i uz pravu izolaciju unutra može biti mnogo toplije.
"Zidovi se zagrevaju, ne otpuštaju energiju prema spolja, nego konzerviraju energiju i vraćaju unutrašnji prostor. U tom slučaju je moguće zagrevati prostor svega sa 20 stepeni, jer je termička udobnost mnogo veća u takvim kućama", rekao je Lovrić.
Zamena stolarije od energetske efikasnosti
On je objasnio da je neophodna edukacija stanovništva o potrebi zamene stolarije i energetske efikasnosti, ali takođe, kako ističe, za postizanje tog cilja neophodne su i subvencije, da bi stimulisali ljude da uđu u taj proces.
Lovrić navodi da je za energijsku efikasnost važno da zgrada bude kompletno energetski zaštićena sa spoljne strane, a ne sa unutrašnje.
"Kada napravimo takve uslove, gde gotovo možete i svećom kuću zagrejati, onda vi možete uvesti i nisko temperaturno grejanje, kao što je podno. Visoko temperaturno grejanje, radijatori, vrše turbulenciju vazduha, dižu prašinu i svašta nešto, dok pri niskim temperaturama, podnog i zidnog grejanja, ali pod uslovom da je kuća veoma energetski zaštićena, to je dobro rešenje", rekao je Lovrić.
Upitan za mišljenje o ugradnji inverter klima, Lovrić je ukazao da treba znati da je inverter klima slična običnoj klimi, samo što ona radi i u režimu nižih temperatura - kad je veći minus.
"Ja lično to ne pozdravljam previše. Potrebno je stvoriti uslove u kući optimalne, termičke, da možete niskom, potpuno neprimetnom, emanirajućom temperaturom da se ugodno osećate. Jer mi 90 odsto vremena provodimo u unutrašnjem prostoru i ako vas bombarduje neki vazduh u oči, u usta... tu je mogućnost raznih infekcija, alergija na prašinu", naveo je Lovrić.
Zelene kuće
Na pitanje šta znače "zelene" kuće, Lovrić je odgovorio da termin "zeleno" nije baš tako zelen, ako nije predviđeno da zgrada zaista smanjuje ekološki otisak, da štedi energiju, da ima pozitivne aspekte prema atmosferi, prema klimi, objašnjavajući da je uticaj zgrada prema atmosferi ogroman.
"Atmosferski omotač se pogoršao, zahvaljujući ogromnoj emisiji CO2, prevashodno iz individualnih ložišta, iz centralnih toplana. Mora da se pribegne solarnim aspektima, pasivnoj solarnoj kući koja je energijski superstabilna, koja je opremljena i solarnim sistemima zagrevanja vode i pretvaranje u električnu energiju", rekao je Lovrić i zaključio da tek tada možemo pričati o tome da pravimo održive zgrade za budućnost.
On je ukazao i da se nove zgrade termički izoluju sa 10 centimetara termoizolacije, što je, kako kaže, potpuno nedovoljno za veliku konzervaciju energije, jer kuće treba izolovati sa 20 do 25 centimetara izolacije, što je, kako navodi, ogroman energetski benefit za pojedinca, za prirodnu okolinu i za državu.
Svođenjem zgrade na jednu modernu kuću sa potrošnjom energije od 30 kW po metru kvadratom, dodaje on, građani mogu smanjiti račune za struju i sedam puta.
"Ako dogradimo i neke fotonaponske ćelije ili kolektore, možemo imati potpuno energetski nezavisnu zgradu", rekao je Lovrić.
On objašnjava da je temperatura u unutrašnjem prostoru oko 22 do 23 stepena i uz pravu izolaciju unutra može biti mnogo toplije.
"Zidovi se zagrevaju, ne otpuštaju energiju prema spolja, nego konzerviraju energiju i vraćaju unutrašnji prostor. U tom slučaju je moguće zagrevati prostor svega sa 20 stepeni, jer je termička udobnost mnogo veća u takvim kućama", rekao je Lovrić.
Zamena stolarije od energetske efikasnosti
On je objasnio da je neophodna edukacija stanovništva o potrebi zamene stolarije i energetske efikasnosti, ali takođe, kako ističe, za postizanje tog cilja neophodne su i subvencije, da bi stimulisali ljude da uđu u taj proces.
Lovrić navodi da je za energijsku efikasnost važno da zgrada bude kompletno energetski zaštićena sa spoljne strane, a ne sa unutrašnje.
"Kada napravimo takve uslove, gde gotovo možete i svećom kuću zagrejati, onda vi možete uvesti i nisko temperaturno grejanje, kao što je podno. Visoko temperaturno grejanje, radijatori, vrše turbulenciju vazduha, dižu prašinu i svašta nešto, dok pri niskim temperaturama, podnog i zidnog grejanja, ali pod uslovom da je kuća veoma energetski zaštićena, to je dobro rešenje", rekao je Lovrić.
Upitan za mišljenje o ugradnji inverter klima, Lovrić je ukazao da treba znati da je inverter klima slična običnoj klimi, samo što ona radi i u režimu nižih temperatura - kad je veći minus.
"Ja lično to ne pozdravljam previše. Potrebno je stvoriti uslove u kući optimalne, termičke, da možete niskom, potpuno neprimetnom, emanirajućom temperaturom da se ugodno osećate. Jer mi 90 odsto vremena provodimo u unutrašnjem prostoru i ako vas bombarduje neki vazduh u oči, u usta... tu je mogućnost raznih infekcija, alergija na prašinu", naveo je Lovrić.
Zelene kuće
Na pitanje šta znače "zelene" kuće, Lovrić je odgovorio da termin "zeleno" nije baš tako zelen, ako nije predviđeno da zgrada zaista smanjuje ekološki otisak, da štedi energiju, da ima pozitivne aspekte prema atmosferi, prema klimi, objašnjavajući da je uticaj zgrada prema atmosferi ogroman.
"Atmosferski omotač se pogoršao, zahvaljujući ogromnoj emisiji CO2, prevashodno iz individualnih ložišta, iz centralnih toplana. Mora da se pribegne solarnim aspektima, pasivnoj solarnoj kući koja je energijski superstabilna, koja je opremljena i solarnim sistemima zagrevanja vode i pretvaranje u električnu energiju", rekao je Lovrić i zaključio da tek tada možemo pričati o tome da pravimo održive zgrade za budućnost.
Autor: Dalibor Stankov
