Na današnji dan, 18. septembar, pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik roditelja Svetog Jovana Krstitelja - Svetog proroka Zaharije i njegove supruge, pravedne Jelisavete Otac svetog Jovana Preteče bio je sveštenik iz plemena Aronova. U vreme cara Iroda, detoubice, služio je Zaharija jednoga dana u hramu u Jerusalimu, kada mu se u oltaru javio anđeo Božji. Zaharija se uplašio, a anđeo mu reče: Ne boj se, Zaharija.
I objavi anđeo Zahariji da će mu žena Jelisaveta roditi sina, prema molitvama njihovim. A oboje su bili stari, i Zaharija i Jelisaveta. Kada Zaharija posumnja u reči nebesnog vesnika, reče mu anđeo: Ja sam Gavril što stojim pred Bogom.
I onemi Zaharija od toga časa, i ne progovori sve dok mu se sin ne rodi, i dokle on ne napisa na daščici: Jovan mu je ime. Tada mu se otvoriše usta i on veličaše Boga. Kasnije, kada se rodi Gospod Isus i kada Irod poče ubijati decu Vitlejemsku, posla Irod ljude da nađu i Zaharijinog sina i da ga ubiju, jer ču Irod o svemu što se dogodi sa Zaharijom i kako se rodi Jovan.
Videvši vojnike, Jelisaveta uze Jovana u ruke i pobeže s njim od kuće, po kamenitim i pustim mestima. A kada vide vojnike da je jure, ona povika gori: Goro Božja, primi majku s detetom! I otvori se stena i sakri u sebi majku i dete.
Irod razjaren što Jovan ne bi posečen, naredi te posekoše Zahariju pred oltarom. Krv Zaharijina prosu se po mermeru i stvrdnu se kao kamen, i osta tako kao svedočanstvo zločina Irodova. A tamo gde se sakri Jelisaveta sa Jovanom otvori se pećina, i voda proteče i palma rodna izraste Božjom silom.
Četrdeset dana po smrti Zaharijinoj upokoji se i blažena Jelisaveta. I osta mladenac Jovan u pustinji, hranjen anđelom i čuvan Božjim Promislom do onoga dana kada je trebalo da se javi na Jordanu.
Autor: Dubravka Bošković
