Svetska zdravstvena organizacija proglasila je globalnu vanrednu situaciju zbog epidemije majmunskih boginja. Raste broj zaraženih u Africi, a zabeležen je i prvi slučaj u Evropi, u Švedskoj.
Ovaj virus pojavio se davnih pedesetih godina prošlog veka, a zašto je sada Svetska zdravstvena organizacija reagovala, voditeljka jutarnjeg programa Redakcija Olja Lazarević pitala je dr Milanka Šeklera, virusologa i mikrobiologa.
- Ova nova epidemija je uzrokovana drugim tipom virusa. Šta to znači? Ovo je smrtonosniji utoliko da nema tako blage simptome, već kod ljudi kod kojih izazove teže simptome smrtnost ide i do 11 procenata. Napominjem, ta smrtnost ide u afričkim zemljama u kojima je zdravstveni sistem vrlo slabo razvijen i gde ta potporna terapija ne ide tako lako kao u razvijenim zemljama - započeo je Šekler i pojasnio zašto je reagovala i Svetska zdravstvena organizacija.
- U pitanju je ogroman broj obolelih. Pričamo o desetinama hiljada obolelih u vrlo kratkom vremenskom periodu, pri čemu najveći broj slučajeva je upravo smešten u zemlji Kongo, a jedan deo slučajeva se nalazi desno od te zemlje Ruandi, Ugandi, Keniji, Burundiju i levo, tačnije u zemljama zapadnoafričkog zaliva, Gani, Senegalu, Liberiji.
Upitan je i da li se ovaj virus može porediti sa koronom koja je paralisala svet pre nekoliko godina.
- Mislim da ne možemo da poredimo. Moram da razočaram teoretičare zavera, nije u pripremi nikakva nova zaraza, nikakva nova pandemija, ništa nije izašlo iz laboratorije, na njihovu veliku žalost. I taj čovek koji je oboleo u Švedskoj, on je prethodno boravio u Africi, u regiji u kojoj vlada epidemija malih boginja.
U medijima su se pojavile informacije o pojavi novih bolesti čiji su uzročnici insekti.
- Verovali li me, ljudi su izučavali taj fenomen pre više od 25 godina. Zapamtio sam jednu činjenicu da je procena da svaka promena prosečne temperature, tj. njeno povećanje za 0,1 C dovodi do širenja određenih virusnih bolesti severno od Afrike. Za svaki 0,1 stepen bolest se širi za 150 kilometara. Insektima odgovara toplo vreme, a neke vrste su rezervoari tih virusnih bolesti - zaključio je Šekler.
Autor: Dubravka Bošković
