Profesor dr Branko Đurović, neurohirurg i subspecijalista kliničke neurofiziologije, govorio je da uzroke sunčanice i lošeg stanja organizma treba tražiti u povećanju moždane zapremine, do koje dolazi prilikom preteranog izlaganja suncu.
- Prvi se odnosi da prilagođavanje kardiovaskularnog sistema i povećanim znojenjem. Povećana cirkulacija krvi u kožnom pokrivaču istovremeno indukuje i povećan stepen znojenja. Ako u sledećoj fazi ni to ne uzrokuje spuštanje telesne temperature, srce počinje pojačano da radi, ubrizgava krv u vaskularno korito i povećana količina krvi dolazi u mozak. Širi moždane krvne sudove što dovodi do povećanja zapremine moždanog tkiva - objašnjava dr Đurović.
Ističe da mozak ne može da se širi, jer se nalazi u lobanjskoj šupljini i sve kliničke manifestacije sunčanice su proizvod povećanja moždane zapremine, kaže dr Đurović.
- U tom slučaju imamo simptomatologiju kao da je u pitanju teška povreda mozga. Sve ono: glavobolja, nagon za povraćanjem, slabljenje vida, sve je to vezano za povećanu moždanu zapreminu. Teži stepen odnosi se na toplotni udar - kaže dr Đurović.
Kako objašnjava, da bi čovek imao toplotni udar uopšte ne mora da bude pod direktnim dejstvom sunčeve toplote.
- To se najčešće dešava kod osoba koje su u zatvorenim prostorijama, u pekarama, pored visokih peći, u automobilu gde nema klima uređaj. Imamo spoljašnju povećanu temperaturu, veoma često i povećan stepen vlažnosti, tako da taj povećan stepen vlažnosti inhibira znojenje i onda nam izbacuje taj mehanizam adaptacije koji nam služi za spuštanje telesne temperature. Kod ovog toplotnog udara dolazi do otkazivanja jednog moždanog centra u središnjem delu mozga, hipotalamusu, što dovodi do intenzivnijih tegoba u odnosu na sunčanicu - kaže dr Đurović.
Foto: Pixabay.com
On je govorio i o dve stvari koje mnogi često rade, a koje nikako ne treba - hladimo se ledom i pijemo vodu bez soli.
- Prilikom toplotnog udara vrlo brzo može doći do gubitka svesti i ako se ne preduzmu intenzivne mere reanimacija, takav organizam može doći u životnu opasnost i to visokog stepena - kaže dr Đurović.
U tom slučaju neophodno je da se osobe koje su doživele toplotni udar izvade iz zatvorenog prostora, a zatim joj, ukoliko je osoba svesna, dati tečnosti i pokušati sa rashlađivanjem.
- Grešimo kada stavljamo led na pojedine delove tela. To nije dobro, jer kada stavimo led na jedan deo kože, ispod te kože dolazi do skupljanja krvnih sudova i mi izbacujemo mogućnost znojenja. Poenta je da takvoj osobi pokušamo da spustimo telesnu temperaturu ne sa ledenom vodom, već sa mlakom vodom - kaže dr Đurović.
Još jednu grešku pravimo prilikom vrućina, ističe dr Đurović.
Foto: Beta/DRAGAN GOJIĆ/MO
- Prilikom dehidratacije dolazi do gubitka vitalnih elemenata poput natrijuma i kalijuma. Na primer oni koji rade napolju ili provode vreme napolju ponesu flašu vode i piju. Međutim, kada se završi ta dnevna aktivnost veoma često imaju grčeve, jer prilikom preteranog znojenja oni uzimaju samo vodu, ali ne uzimaju određene minerale poput natrijuma i magnezijuma. Zato je bitno da u primera radi, litar vode stavimo dva grama soli. U toku dana potrebno je uzimati i magnezijum. Najbolji savet je da građanstvo izbegava bilo kakve aktivnosti tokom dana - kaže dr Đurović.
Kako biste sebi olakšali vrele letnje dane dobro je i da uzimate manje i češće obroke, navodi dr Đurović.
Do nesvestice može doći do usled nedostatka određenih minerala poput kalijuma, magnezijuma i natrijuma. Kako savetuje dr Đurović najbolje je sve minerale nadoknađivati putem hrane.
Autor: Aleksandra Aras
