AKTUELNO

Superćelijske oluje su najređe od oluja koje postoje, a to je zato što nekoliko faktora mora da se poklopi da bi do njih došlo.

Nije svaka oluja superćelijska, niti svaka superćelijska oluja znači jaku oluju, piše Severe Weather, objašnjavajući znakove koje svako može da vidi na nebu, a koji ukazuju na to da se superćelijska oluja kreće ka nekom mestu.

Šta nam donosi superćelijska oluja

Iako na nebu postoje one superćelije koje neće prouzrokovati štetu, velika većina hoće, i doneće sa sobom grad, grmljavinu i jake pljuskove.

Kosi izgled

Superćelijsku oluju je u početku vrlo lako prepoznati zbog njenog ulaznog nagiba stvorenog vetrom koji raste sa visinom. Zbog toga izgledaju koso, što je jasno vidljivo golim okom.

Dve različite oblasti protoka

Ove oluje se takođe razlikuju po dva različita silazna strujanja. Prvi od njih je prednji pomak (FFD), koji se smatra regionom padajućeg vazduha i nalazi se na prednjoj strani superćelijske oluje. U sebi nosi hladan i vlažan vazduh, a taj deo je onaj koji proizvodi kišu i grad, koji se zbog opterećenja vode povlači.

Zadnji pomak (RFD) se nalazi na "kraju" superćelijske oluje, a formira se zbog hlađenja isparavanjem.

Zid od oblaka

Znak da dolazi superćelijska oluja je upravo zidni oblak koji ne sadrži padavine. To se dešava zato što se kišom hlađen vazduh iz FFD ili RFD povlači nagore. Pošto je ovaj vazduh veoma vlažan jer je hlađen kišom, mešani vazduh koji se diže kondenzuje se na nižim visinama od vazduha u čistom dotoku.

U zavisnosti od vetra, ovi zidni oblaci mogu imati različit izgled, a mogu biti rotirajući i nerotirajući.

Rep oblaka

Superćelijska oluja takođe ima svoj rep, koji je produžetak oblačnog zida koji možemo videti da je pričvršćen za oluju. Dolaze u mnogim oblicima i veličinama, od kratkih čupavih produžetaka do oblaka dugih nekoliko kilometara.

Pojas toplog vazduha

Kolokvijalno, stručnjaci, uključujući lovce na oluje, nazvaće ove „pojasne trake“, ali u stvari to je topli vazduh koji struji ka oluji superćelije. Oluje mogu imati jednu veliku traku dolaznog toplog vazduha, ali mogu imati i nekoliko manjih.

Foto: TANJUG/NEBOJŠA RAUS/TANJUG/NEBOJŠA RAUS/RINA/UNSPLASH.COM

Deo bez kiše

Ova karakteristika superćelije se naziva 'RFD slot', a manifestuje se činjenicom da u njoj nema kiše. Ovaj prorez bez kiše se u nekim slučajevima može videti vrlo jasno, dok u drugim može biti zaklonjen kišom tako da nije vidljiv.

Svod superćelije

Nemaju sve superćelije ovo, ali je jasno vidljivo u onima koje ga sadrže. To je oblast superćelije između nagnutog uzlaznog strujanja i FFD-a koja sadrži kišu u sebi. Ovaj deo zavisi od nagiba uzlaznog strujanja i pomeranja FFD-a.

Proizvode grad veličine teniske loptice

Ono što će ostati od superćelije na tlu biće veliki komadi leda koji će padati sa padavinama.

Superćelijske oluje najčešće proizvode grad veći od 5 centimetara u prečniku, ili veličine teniskih loptica. Upravo je takav grad prošle sedmice pogodio Srbiju i Bosnu i Hercegovinu i napravio ogromnu štetu.

Rotacija oblaka

Ova oluja će izgledati rotirajuće, zbog vetrova koji je prate. Pošto superćelije imaju "prugaste" mezociklone, ove rotacije su još jasnije vidljive na nebu.

Stiže nam jako nevreme tokom noći

Podsetimo, RHMZ je najavio promenu vremena koja stiže danas, a temperatura bi trebalo da padne za čak 10 stepeni Celzijusa.

Nad severoistokom Evrope danas se nalazi ciklon, a u sklopu njega prostire se i veoma izražen hladni front, koji je Evropu danas "podelio" na dva dela.

Hladni front prostire se od severoistoka kontinenta preko centralne Evrope i severa Panonske nizije sve do Alpa i jugozapada kontinenta.

Hladni front sve bliži je Srbiji, a ispred njega i dalje preko našeg područja struji vrela vazdušna masa sa juga.

Foto: Pink.rs

Krajem dana hladni front prvo će stići do severozapada Vojvodine, tokom večeri i noći do zapadnih i centralnih, a sutra i do ostalih predela Srbije, uz vrlo obilne pljuskove i jake grmljavinske oluje.

Vrlo obilne padavine očekuju se tokom utorka, a ukupno bi od večeras, pa do utorka uveče širom Srbije palo od 20 do 40 litara kiše po kvadratnom metru, a lokalno i od 50 do 70 litara, pa i više, što su količne koje u proseku padnu za mesec dana tokom jula.

Kako nastaje superćelijska oluja?

Superćelijske oluje nastaju kada hladna vazdušna masa stigne na pregrejano tlo, što uzrokuje ekstremnu termičku nestabilnost atmosfere.

Ono što ih, prema Nacionalnoj meteorološkoj službi Sjedinjenih Država, čini jedinstvenim u odnosu na sve druge tipove oluja, jeste to što imaju snažne i postojane uzlazne struje koje se rotiraju unutar oblaka.

Naučnici tu rotaciju nazivaju mezociklonom.

Prema podacima američke Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA), uzlazne struje mogu da dostignu brzinu od preko 160 kilometara na sat i mogu biti odgovorne za stvaranje džinovskog grada i razornih tornada.

Autor: Aleksandra Aras