U Srbiji postoji mnogo običaja kada su svadbe u pitanju i oni se bitno razlikuju od mesta do mesta. Ono što se takođe razlikuje su protokoli kada su u pitanju pokloni mladencima.
Međutim, nekada zbog nepoznavanja lokalnih običaja i praksi može doći do problema, a upravo to se i desilo nedavno na jednoj svadbi u okolini Loznice gde je malo falilo da na venčanju dođe do ekscesa!
Naime, pre mesec dana u jednoj sali u okolini Loznice organizovano je venčanje.
S obzirom da su i mladina i mladoženjina porodica dobrostojeća - mislilo se na sve. Prvo se išlo u crkvu. Đuskalo se, kako i treba, uz trubače, a onda je povorka, uz srpske zastave i trubljenje, krenula u restoran.
Svi su ušli, pa i mladenci, ali jedan momak iz Beograda, mladoženjin drug iz vojske, je kasnio. Svi su već sedeli i jeli predjelo...
Kada je konačno stigao, krenuo je ka kutiji u koju se ostavljaju koverte sa parama, ali ga je tu čekalo iznenađenje. Pored kutije je stajao mladić koji mu je tražio kovertu.
- Bio sam zbunjen. Nije mi baš bilo jasno šta on radi tu. Na svim svadbama, na koji sam bio, postoji kutija. Ti priđeš, ostaviš pare. I to je - to! Dakle, pogledao sam ga zaprepašćeno, ali nisam hteo da pravim neki problem. Predao sam mu kovertu - priča ovaj Beograđanin, koji, kako priznaje, ne posećuje često svadbe niti ih voli.
- "Pa, ti si ovu kovertu zalepio?!", maltene je viknuo na mene! - prepričava ovaj Beograđanin koji je ovim ostao u još većem čudu.
- "Pa, da. Naravno! Stavio sam pare i zatvorio kovertu", odgovorio sam.
- "Pa, kako ja sada da znam koliko tu ima para?!", pitao je. A ja sam tek tada shvatio da je on neka vrsta zapisničara, da ima papir i olovku i da zapisuje za svakog gosta koliko je doneo.
- "Ništa...", rekao je zapisničar iznervirano i pitao: "Koliko si stavio?". Ja sam rekao: "100 evra", a ovaj me je pitao: "Jel sigurno?!". E, tu sam se već uvredio! E, baš me je iznervirala cela ta situacija. Bio sam toliko nervozan da sam se u poslednjem trenutku suzdržao da ga ne gurnem i napravim neki skandal - priča ovaj Beograđanin.
- Rekao sam: "Da!" i okrenuo se i otišao. Hvala bogu da sam se suzdržao, jer sam u tom trenutku primetio da mladenci igraju svoj prvi ples. Ne bi mi u životu oprostili da sam im upropastio ovaj dan. Kasnije sam saznao da je to tamo običaj da bi domaćini tačno i precizno znali koliko da odnesu kada oni budu išli kod svojih gostiju na venčanje ili neko drugo veselje - priča on.
On kaže da za "zapisničara" na venčanjima nikada ranije nije čuo i da mu je zbog ovog celo venčanje preselo, te da neće žuriti da ide na bilo koju svadbu u skorije vreme.
