Građevinarstvo je značajan zamajac razvoja Srbije, izjavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrstrukture Goran Vesić i dodao da je ukupan broj građevinskih dozvola u četvrtom kvartalu prošle godine bio 15,6 odsto što je više u odnosu na isti kvartal 2022, kao i da je ove godine već izdato 30.000 građevinskih dozvola.
Ističući značaj sajma građevinarstva, koji je ranije danas otvorio, ministar je za Javni servi rekao da je učešće građevinarstva u BDP-u 2012. godine bilo tri odsto, a 2022. godine 5,5 odsto.
Naveo je da je 2012. ukupna vrednost svih građevinskih radova u Srbiji bila oko 1,6 milijardi evra, a 2023. godine 5,5 milijardi evra.
“Mi smo 2023. godinu završili sa 11,2 odsto većom vrednošću građevinskih radova”, istakao je Vesić i dodao da je vrednost radova porasla za 16,6 odsto, kao i da je ove godine već izdato 30.000 građevinaskih dozvola.
To, dodao je, govori o tome da je građevinarstvo sve značajnije i da je to značajan zamajac razvoja naše zemlje.
Vesić je podsetio je da su u julu prošle godine usvojene izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji čija je, kako kaže, jedna od najznačajnijih promena ukidanje konverzije uz naknadu.
Kako je rekao, poslednje analize koje je NALED radio pokazuju da 88 miliona evra iznose direktne investicije koje su se dogodile ili su trenutno u procesu, od ukidanja konverzije.
Foto: Predrag Mitić
Istakao je da su odluke donete izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji omogućile porast u građevinskoj industriji i podsetio da su tim izmenama omogućene transparentnije procedure, da je usvojen pincip održivosti kada je u pitanju gradnja…
Kada je u pitanju radna snaga u građevinskoj industriji, Vesić je rekao da je prošle godine za skoro 50 odsto bilo više dozvola za strane radnike nego pretprošle godine.
“To pokazuje da se naša zemlja razvija i da stranci mogu više da zarade u Srbiji nego u svojim zemljama, a to je odlika srednje razijenih zemalja”, rekao je Vesić i dodao da je strana radna snaga posledica sve snažnije privrede, te da će nam ubuduće trebati više stranih radnika.
Govoreći o izložbi EXPO 2027, Vesić je podsetio da je počelo postavljanje šipova i dodao da će u junu krenuti izgradnja pruge od Zemun polja do budućeg nacionalnog stadiona, čija je dužina 18,3 kilometra, a koja će Zemun polje spojiti i sa kompleksom budućeg sajma, aerodromom "Nikola Tesla" i centrom Surčina.
“Ta pruga je prvi deo BG voza jer uporedo za metroom koji gradimo, a već 2025. i 2026. godine počećemo da gradimo stanice na prvoj liniji metroa, radimo i projekat BG voza koji treba da prođe kroz sve prigradske opštine”, rekao je Vesić.
Naveo je da se procenjuje da će izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO 2027 koštati oko 2,5 milijardi evra i da je to samo deo programa "Skok u budućnost - Srbija 2027", čija je ukupna vrednost 18 milijardi evra.
“EXPO će omogućtii da 2027. godine budemo poslovna prestonica sveta što će doneti nove poslove našim kompanijama, a sve drugo je ulaganje po čitavoj Srbiji - u brze pruge, puteve i sve ostalo što radimo kako bi se naša zemlja razvijala”, rekao je Vesić.
Istakao je da je Srbija interesantna za investitore jer je upravo politika predsednika Aleksandra Vučića da naša država bude investitorima na raspolaganju.
“Mi smo kao vlada posvećeni investiranju, sastajemo sa se investitorima, rešavamo problem i po tome se razlikujemo od drugih vlada u regionu. Zato je u Srbiji za 30 odsto više građevinskih dozvola nego, recimo, u Hrvatskoj iako su oni članica Evropske unije. Mi verujemo u razvoj kroz dolazak stranih investicija i zato imamo više stranih investicija i zato je naš BDP veći nego u svim drugim zemljama zapadnog Balkana zajedno”, rekao je Vesić.
Ministar se osvrnuo i na slučaj albanske kompanije “Kurum” za proizvodnju čelika za koju se sumnja da izvozi čelik sumnjivog kvaliteta u Srbiju.
“Mi imamo CEFTA sporazum koji poštujemo. Albanija je članica CEFTA-e i naravno da albanski čelnik može da se prodaje u Srbiji, kao i naš u Albaniji, to ništa nije sporno. Problem je što ova čeličana, barem se tako sumnja i zato je predmet inspekcije, uvozi nelegalno čelik u Albaniju, predstavlja ga kao svoj i izvozi ga na tržište Srbije, što nije dozvoljeno”, naveo je Vesić i dodao da na ovaj način, pokazujemo da štitimo domaću proizvodnju, ali i proizvodnju u Albaniji.
