Pilot-projekat "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo", koji se od septembra 2023. sprovodi u školama koje su obuhvaćene obogaćenim jednosmenskim radom, a koji predviđa pet puta nedeljno časove fizičkog vaspitanja i četiri puta za srednjoškolce, već daje dobre i ohrabrujuće rezultate.
Kod mnogih mališana primećen je napredak, posebno u motorici, pažnji i koncentraciji, otkrila je za Kurir Tatjana Medved, predsednica radne grupe pomenutog pilot-projekta.
U Ministarstvu prosvete podsećaju za Kurir da je projekat zaživeo sa početkom školske 2023/2024. godine u 95 škola, i to u 73 osnovne i 22 srednje škole. Za 3.536 učenika časovi fizičkog organizovani su u okviru rasporeda časova, ali i tokom vančasovnih i vanškolskih aktivnosti, i to u 194 odeljenja (172 odeljenja osnovnih škola i 22 odeljenja srednjih škola).
Cilj ovog projekta jeste zdravlje, ali i da se unaprede časovi fizičkog vaspitanja tako da se deci kroz aktivnosti probudi želja za trčanjem, kretanjem, prevazilaženjem prepreka. Pre početka samog projekta đaci su prošli kroz lekarski pregled.
ŠTA OBUHVATA PREVENTIVNI PREGLED UČENIKA
uzimanje anamnestičkih podataka s psihosocijalnom anamnezom (anketa)
fizikalni pregled po sistemima
merenje telesne mase i visine
izračunavanje indeksa telesne mase
merenje obima struka
merenje krvnog pritiska
procena psihofizičkog razvoja
procena razvoja čula (vid, sluh, govor)
upućivanje na predviđeni skrining za određeni uzrast
upućivanje na laboratorijske analize
EKG
ocena vakcinalnog statusa
ocena zdravstvenog stanja i procena faktora rizika po zdravlje
evidentiranje utvrđenog stanja i preduzetih mera
unos podataka u medicinsku dokumentaciju
davanje ocena za sposobnosti bavljenja sportom u školi
Testiranja
- U septembru su sprovedeni lekarski pregledi i motorička testiranja, na kraju godine biće obavljeni kontrolni lekarski pregledi i motorička testiranja kako bi se utvrdilo da li ima napretka kod učenika i da se s medicinske strane potvrdi koliko je veliko povećanje fizičke aktivnosti kod dece. Na tim prvim pregledima, koji su provera opšte zdravstvene sposobnosti, rađen je EKG, lekari su primetili krivu kičmu i ravne tabane kod neke dece, a neka su čak upućivana i kod fizijatra - navodi za Tatjana Medved, koja je i inicijatorka ovog projekta.
S konkretnim i preciznim rezultatima javnost će biti upoznata na kraju školske godine, ali je, ističe sagovornica, već uočen napredak kod mnogih.
- Kod dece je apsolutno primećen napredak, oni su zadovoljni, a učitelji potvrđuju da te fizičke aktivnosti imaju uticaj na njihovu pažnju i koncentraciju, kao i na motoriku. Imamo i škole koje su fizičku aktivnost povezale s drugim predmetima (biologijom, istorijom, geografijom), gde su pravljeni poligoni kako bi se deca kretala u poligonu i tu rešavala određene zadatke - objašnjava ona.
NOVINA U ŠKOLAMA
Obuka za prvu pomoć za 18.000 nastavnika
Tatjana Medved, predsednica radne grupe projekta "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo", ističe i to da će nastavnici fizičkog i svi učitelji od prvog do četvrtog razreda proći obuku za prvu pomoć.
- Imali smo sastanak s Crvenim krstom i Republičkom stručnom komisijom za sportsku medicinu i dogovoreno je da za 18.000 osoba omogućimo polaganje pružanja prve pomoći, gde će kroz teorijska predavanja, kao i praktičnu nastavu sve te osobe biti osposobljene da pružaju prvu pomoć ne samo deci i onima kojima je ugrožen život već i da saniraju povrede. Crveni krst će naći pravi način kako da se napravi obuhvat kako bi do kraja školske godine svi dobili sertifikat o pružanju prve pomoći - navela je ona.
Lekarski pregledi učenika obavljaju se svake druge godine, a ideja je da se to sada obavlja jednom godišnje, i to u matičnim školama.
- Radimo i na tome da svih 158 domova zdravlja u Srbiji do početka naredne školske godine dobije EKG aparat s posebnim algoritmom koji se zove "Sijetl", a koji ima funkciju da odmah nakon pregleda izbaci dijagnozu. Time će umnogome biti olakšano pedijatrijma - navodi ona.
Ambulante u školama
- Postoji ideja da se u škole vrate zdravstvene ambulante i da se ti preventivni sistematski pregledi obavljaju u njima, ali to samo u školama koje imaju više od 1.500 dece. Vrlo je moguće da ta ideja zaživi od septembra u nekim školama, recimo, da jedna ambulanta pokrije dve-tri škole. Kroz ovaj projekat se to sprovodilo tako da su lekari iz domova zdravlja dolazili u škole i u školama su se obavljali pregledi. Cilj je da sva deca budu pregledana jednom godišnje, i to u školi.
I u narednoj školskoj godini projekat će biti nastavljen u ovim školama, prema rečima naše sagovornice, nije moguće da on zaživi u svim školama zbog kapaciteta, ali je ideja da se u tim ustanovama unaprede časovi fizičkog, ali i da se redovno sprovode.
- Tendencija je da se ovakav vid nastave obavlja u svim školama, ali je nerealno da se to desi u narednoj školskoj godini. Gledamo da se projekat zadrži u školama koje su već u projektu, kao i da ga maksimalno proširimo u školama koje imaju mogućnosti za to. Problem su kapaciteti, odnosno nedovoljan broj kadra, nedovoljan broj fizičkih uslova, rasporedi... Dakle, sve to utiče i može da koči da neka škola ne može da krene s tim naredne školske godine, ali gledamo da se u što bližoj budućnosti to implementira, sagledavamo sve mogućnosti.
Deci nije dovoljno fizičko tri puta nedeljno
Stručnjak u oblasti fizičke kulture profesor Vladimir Koprivica ističe da je ovaj projekat jedna humana akcija, te da ovoliko količina nekretanja vodi u zdravstvenu i radnu katastrofu. - Mi smo nacija ugrožena nekretanjem, a to izaziva čitav niz oboljenja. Po broju časova fizičkog smo šesti u Evropi, reklo bi se da ništa nije potrebno menjati, ali ne treba gledati u tuđe dvorište. Problem je i to što je na času od 45 minuta dete fizički aktivno samo 10, dete s tri časa nedeljno fizičkog nema dovoljno fizičke aktivnosti, a to bi se povećalo kada bi bilo pet časova. Da bi se to uvelo u svim razredima, trebalo bi preko 5.000 nastavnika. Povećan broj časova fizičkog unaprediće i povećaće to aktivno vreme bavljenja na časovima, ali nije dovoljno samo da deca budu u sistemu sporta, potrebno je i da roditelji imaju navike vežbanja. Moraju da se menjaju roditelji, okolina. To sve može koštati određeni novac, ali benefiti koje dobijamo preko zdravije i sposobnije nacije, to je mnogo više nego što su gubici.
Autor:
