Na promene ih je inspirisala kriza, a danas su Danci globalni lideri kada je reč o energetskoj efikasnosti. Šta možemo od njih da naučimo?
Dok ide ka svom cilju da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 70 odsto do 2030. godine u poređenju sa nivoom iz 1990. godine, Danska uspešno prevazilazi prepreke na koje nailazi kada je energetska efikasnost u pitanju.
Кako građevinski sektor i stanovanje u starim zgradama čini oko 40 odsto potrošnje energije u ovoj državi, nadležni su zaključili da je neophodno značajno restrukturirati građevinsku industriju.
Da bi ostvarili uštedu energije, Danci su u središte svoje energetske politike stavili energetsku efikasnostprilikom izgradnje novih i renoviranja postojećih zgrada.
Istina, u tome imaju iskustva.
Kako je sve počelo?
Danska ima dugu tradiciju promovisanja energetske efikasnosti zgrada kroz primenu javnih politika i propisa.
Zašto?
Danska je bila jedna od najteže pogođenih zemalja kada je ranih 1970-ih svet pogodila naftna kriza. Uz finansijske i bezbednosne implikacije koje su se desile preko noći, kriza je podstakla napore da se smanji potrošnja energije u zgradama. Oni su tada razvili građevinske propise kojima su zahtevali da zgrade imaju bolju izolaciju i sisteme grejanja.
Osamdesetih godina prošlog veka Danska je uspostavila ambiciozan nacionalni energetski plan sa ciljem da dodatno smanji potrošnju energije u zemlji. Plan je podrazumevao poseban fokus na ubrzanje energetske efikasnosti zgrada. Do 1990-ih, danska vlada je sprovela niz politika za promovisanje energetski efikasnih zgrada, uključujući poreske podsticaje za energetski efikasno renoviranje i uspostavljanje nacionalnog sistema energetskog označavanja zgrada.
Napori promovisanja uštede energije u zgradama nastavljeni su tokom 2000-ih i 2010-ih sa novim inovativnim politikama i inicijativama.
Gde je Danska danas?
Danas Danska ima jedan od najsveobuhvatnijih regulatornih okvira za osiguranje energetske efikasnosti u zgradama. Ključne komponente tog okvira su strogi građevinski kodeks, energetsko označavanje, ciljane informativne kampanje i uključivanje relevantnih industrija.
Takođe, Danci su iskoristili i potencijal javno-privatnih partnerstva, i predstavili jedinstven način da se iskoristi snaga javnih i privatnih resursa za podršku energetski efikasnim zgradama.
Danske kompanije danas pružaju rešenja i tehnologije svetske klase za energetski efikasnu izolaciju, stolariju, sisteme za kontrolu podataka i arhitekturu.
Danska se danas zajedno sa čitavim svetom suočava sa novom energetskom krizom i klimatskim promenama, ali poučeni krizom iz 1970-ih, znaju da poboljšanje energetske efikasnosti zgrada može da bude odlično oružja za borbu protiv posledica energetskog siromaštva uz ubrzavanje pravedne, zelene tranzicije.
Koje najvažnije lekcije možemo da naučimo od Danaca?
Renoviranje i rekonstrukcija postojećih zgrada su važne stavke na putu ka povećanju održivosti – ne samo u ekološkom smislu, već i ekonomski i društveno.
Renoviranje zgrade doprinosi manjim emisijama CO2, smanjuje troškove grejanja i električne energije, ali i produžava vrednost i životni vek zgrade.
Danska nastavlja da bude lider u energetskoj efikasnosti kroz inovativna rešenja
Energetska efikasnost u Srbiji
Kada je reč o energetskoj efikasnosti, Srbija značajno zaostaje za razvijenim zemljama, po jedinici bruto društvenog proizvoda, mi trošimo 60 odsto više struje nego stanovnici zemalja Evropske unije. Razlozi ove statistike najčešće su loša izolacija zgrada, kao i zastarela stolarija koja "propušta" 30 odsto energije.
U okviru Ministarstva rudarstva i energetike postoji Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, a u junu 2023. godine je rad te Uprave podržan od strane Evropske unije grantom u iznosu od 5 miliona evra.
Ova podrška usmerena je na zaposlene i stručnjake ove Uprave koji će imati više resursa da pomažu građanima i građankama koji žele da njihov dom bude energetski efikasniji.
