Bojan Glamočlija, direktor Centra za razminiranje, govoreći o minskim poljima kaže da mnogo više civila strada nakon rata, nego samih vojnika u ratu, jer se na eksplozivne ostatke rata zaboravi nakon nekog vremena.
Glamočlija kaže da se minska polja teško nalaze, a pogotovo kada ih rade neke jedinice koje nemaju planove postavljanja.
- Mi taj problem imamo u Bujanovcu, gde su mine postavljale terorističke organizacije i vi sada na nekom području imate po nekoliko mina koje su postavljene bez plana, bez ičega. Važno je uraditi jedno netehničko izvižanje - rekao je Glamočlija za Pink i dodao:
Mi se sada trudimo da u Bujanovcu u narednom periodu pokrenemo jedan projekat izviđanja površine od godinu dana, da bismo utvrdili gde se stvarno nalaze mine.
Pojasnio je da je veoma važno uraditi dobro izviđanje, jer se dešavalo da mina nema gde se očekuju, a da se onda prilikom šumskih požara dese eksplozije.
- Nama je kasetna municija ostala na nešto manje od 600 hiljada metara kvadratnih. Mogu da kažem da smo u poslednjih par godina očistili Kopaonik, Sjenicu, Tutin, Niš - rekao je Glamočlija i dodao da su donatori mnogo pomogli u svemu.
Kako je rekao, pre dve godine iz Balkanskog rata se aktivirala bomba pre nekoliko godina.
Potrebno još deminera
Glamočlija je rekao da nemamo dovoljan broj deminera koji rade u civilnim kompanijama. - Podigli smo kapacitete - naveo je on i dodao da smo pripremljeni za sve situacije na terenu.