U Institutu je zabeleženo da je 70-oro dece pozitivno je na veliki kašalj, a dve trećine mališana je hospitalizovano. Kao razlog za širenje epidemije navodi se podatak da obuhvat vakcinacijom u Srbiji nije zadovoljavajući.
Epidemija velikog kašlja u Beogradu proglašena je još krajem decembra, dok su od oktobra prošle godine nažalost preminule četiri bebe u Institutu za majku i dete od bakterijske infekcije disajnih organa. U Srbiji je do 7. januara veliki kašalj potvrđen je kod 1.020 osoba, a svaki drugi slučaj je među decom od 10 do 14 godina, podaci su Instituta "Batut".
Kada je reč o najmlađima, u Institutu 70-oro dece pozitivno je na veliki kašalj, a dve trećine mališana je hospitalizovano. Kao razlog za širenje epidemije navodi se podatak da obuhvat vakcinacijom u Srbiji nije zadovoljavajući. Epidemiolog Ivana Begović Lazarević, dr Melanija Ilić, pedijatar neonatolog i virusolog i mikrobiolog dr Milanko Šekler za Kurir TV govorili su o trenutnoj sitaciji obolelih od velikog kašlja.
"Kada nemamo željeni obuvat koji iznosi 95 odsto kada deca treba da prime tri vakcine u toku četiri nedelje, to je takozvana primarna imunizacija to jeste problem. Mi taj obuhvat nismo dostigli unazad pet godina, već je on između 85 i 90 odsto. Zatim kada nakon nedelju dana treba da se uradi revakcinacija procenat je još manji. Može se povezati da roditelji ne dovode decu jer to izbegavaju zato što se tad daje i MMR vakcina. Taj obuhvat revakcinacije je još lošiji, između 75 i 80 odsto. Svake godine, a nismo pet godina imali željeni obuhvat, nevakcinisana dece se nakupljaju", rekla je epidemiolog Begović Lazarević.
Foto: Pixabay.com
Kao razlog širenja ove bolesti navodi i neizostajanje dece iz škole jer su simptomi u početku veoma blagi: "U prvih dve nedelje veliki kašalj je nespecifičan. Javlja se maltene kao kašljucanje, a tek u trećoj nedelji uglavnom dolaze ozbiljniji simptomi i tada se ide na dijagnostiku. Tako da zvanični broj zaraženih koji iznosi 700 možete komotno da pomnožite sa tri."
Doktorka Ilić je istakla da bebe nasleđuju imunitet od majka i da se jako teško bore protiv bolesti poput velikog kašlja.
"Veoma teško. Što je organizam mlađi to se teže bori. Novorođenče nosi imunitet koji nasleđuje od majke. Sa dva meseca počinje vakcinacija. Naravno, kod zdrave dece koja mogu da prime vakcinu. Dete štiti majčin imunitet do 6 meseci, ali treba imati na umu da ono izlazi iz divnih uslova majke, gde je sve toplo i prijatno i gde je zaštićeno. Presecanjem pupčane vrpce ono izlazi u svet gde sa svime mora da se izbori samo", dodala je ona.
Virusolog i mikrobiolog dr Milanko Šekler konstatovao je da je izbegavanje vakcinacije dece velika neodgovornost koje mnogi nisu ni svesni.
"Kad bi ti koji su odgovorni znali da su odgovorni verovatno bi ih bilo sramota. Vidim da je po zvaničnim podacima među obolelima 60 odsto vakcinisanih i vidim da oni imaju blaže simptome mnogo i nisu hospotalizovani. Takođe ima oko pet do šest odsto nevakcinisanih, zatim pet do šest odsto delimično vakcinisanih i na kraju 22 odsto onih koji kažu da ne znaju status. Meni se čini da su tih 22 odsto oni roditelji koje je sramota da kažu da su nevakcinisana njihova deca, a to je dobar znak. Sigurno se vodi administracija pedantno i nema šanse da to nije evidentirano. To je prvi dobar znak i nadam se da će ljudi da se uzmu u pamet", rekao je Šekler i dodao:
"Vakcinacija protiv ove bolesti je počela u Engleskoj negde 1957. i 95 odsto se smanjio broj slučajeva pojave velikog kašlja. Ja mislim da je taj podatak dovoljan da se ljudi uzmu u pamet", rekao je za kraj.
