Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Tucindan, praznik pred Badnji dan, kada se priprema hrana za Božić.
Na Tucindan se priprema meso za božićnu pečenicu. Prema narodnom verovanju od te pečenice zavise sreća i blagostanje kuće. U gradovima se meso kupuje, a u selima se prase ili jagnje za pečenicu odredi znatno ranije i hrani posebnom hranom. Uz to, negde se pripremaju i ćurka, guska ili pile.
Nekada se pečenica tukla i time je, po narodnom verovanju, onaj ko je ubio pečenicu skinuo odgovornost sa sebe i preneo je na so, jer ona ima izrazitu demonsku snagu. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.
Decu na današnji dan, prema narodnom verovanju, ne treba tući jer će cele godine biti nevaljala i bolovaže od čireva. Prema verovanju, ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva. S druge strane, trebalo bi vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.
Ovo je i dan Svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Ćirila i Metodija, koji se za života proslavio isceliteljskim moćima. Jedan je od utemeljivača medicine na našem tlu i osnivač manastira Svetog Nauma na Ohridskom jezeru.
Autor:
