Prevoznici tvrde da je međugradski autobuski saobraćaj veoma haotičan, neuređen i da je na drumovima sve više „divljaka“. Godišnje prevezu oko 60 miliona putnika, čiji broj opada
Dozvole da prevoze putnike na međugradskim linijama u Srbiji dobilo je čak 170 auto-prevoznika. Od grada do grada, međutim, saobraća mnogo više autobusa, koji nemaju odobrene redove vožnje, već rade na "divlje". Našim drumovima krstari više od 9.000 autobusa, a koliko među njima ima "punoletnih" nije lako prebrojati. Po aktuelnim propisima ne postoji ograničenje za godinu proizvodnje, pa se vozilo može koristiti sve dok dobija "zeleno svetlo" na tehničkom pregledu. Bez obzira na rok službe i starost.
Aleksandar Petronijević, generalni direktor preduzeća "Kavim" iz Čačka, kaže da se prosečna starost autobusa na našim ulicama beleži sa dve cifre, odnosno da je većina proizvedena pre više od deset godina.
- Kvalitet i stanje vozila se razlikuju u zavisnosti od prevoznika, a s obzirom na to da je starosna struktura nepovoljna, stanje zavisi od načina održavanja i uslova eksploatacije vozila - kaže Petronijević. - U uređenim firmama je stanje voznog parka uglavnom korektno. Kada bi se tržište koje je sada izrazito neuređeno i liberalno, uredilo i regulisalo u skladu sa stvarnim transportnim zahtevima i potrebama za putovanjima, došlo bi do velikog smanjenja broja polazaka, koji su na nekim relacijama prekobrojni.
STAJALIŠTA BIRA GRAD
Putnici se neretko ljute na vozače smatrajući da ne žele da ispoštuju njihovu molbu i da im stanu na određenom mestu. Prevoznici, međutim, tvrde da nemaju nikakav uticaj na to gde će biti stajalište. Jer, lokalna samouprava određuje međumesna stajališta na svojoj teritoriji.
Konkurencija bi trebalo da donese i bolji kvalitet usluge i povoljnije cene karata, ali Petronijević tvrdi da se u drumskom prevozu putnika time postiže kontraefekat. Iz Novog Sada za Beograd ima više od 90 polazaka dnevno, što znači da autobus saobraća na svakih 16 minuta. Dok se deo prevoznika bori da putnike privuče novim i udobnim autobusima, drugi koji ne mogu da konkurišu kvalitetom zbog starosti voznog parka, voze po tarifi koja je na ivici isplativosti.
- Kada bi se smanjio broj polazaka i sveo na razumnu meru, to bi dovelo do povećanja popunjenosti vozila, a samim tim i do većeg profita za prevoznike - navodi Petronijević. - Oni bi mogli i morali bi se pridržavati visokih kriterijuma, u pogledu kvaliteta vozila, starosti, bezbednosti, tehnologije. Nažalost, udeo tržišta koji preuzima siva, odnosno crna ekonomija, konstantno se povećava.
Polasci u međumesnom saobraćaju se određuju po Pravilniku o usaglašavanju redova vožnji koje se sprovodi u Privrednoj komori Srbije, a registruje ih Ministrastvo saobraćaja i važe pet godina.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je u Srbiji prvi put registrovano 937 autobusa, ali su među njima bila svega 232 koja su stigla sa fabričke trake.
Milan Božović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, smatra da je to nedovoljno i da bi radi obnove voznog parka godišnje trebalo na ulicama da se pojavi između 900 i 1.800 novih autobusa.
- Prevoznici najčešće kupuju vozila koja su stara nekoliko godina i koja su u inostranstvu korišćena za turističke ture - priča Božović. - U saobraćaju ima mnogo više starih vozila nego novih. Čim se vozni park ne obnavlja tempom koji je potreban, to znači da prevoznici loše zarađuju, tako da pad njihovih prihoda utiče i na bezbednost saobraćaja.
REDOVI VOŽNjE PRENATRPANI
Direktor Udruženja "Srbijatransport" Goran Aleksić smatra da su redovi vožnje prenatrpani i da na pojedinim linijama ima nesrazmerno više polazaka, u odnosu na interesovanje putnika. - Prisutan je veliki broj prevoznika i veoma je velika konkurencija - kaže Aleksić. - Da bi se podigao kvalitet usluge, skinula cena i uredio poslovni ambijent neophodno je napraviti Strategiju prevoza putnika u dugoročnom periodu. Zbog ambijenta koji ne obezbeđuje iste uslove za sve, nabavka novih vozila predstavlja problem.
