Iako je porodilište uglavnom okruženje u kome su žene, u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović“ već 6 i po godina ovaj momak radi na odeljenju neonatologije kao pedijatrijski tehničar.
Obradović je za portal Pink.rs govorio o tome kako je biti jedini muški tehničar u porodilištu i kroz kakve izazove prolazi tokom ovog ni malo lakog, ali veoma humanog poziva, kao i o tome šta ga čini jedinstvenim u ovom poslu.
Foto: Privatna arhiva
Za ovog 27-godišnjeg mladića želja da se bavi ovim poslom javila se tokom samog rada.
Rad u porodilištu, kako naglašava, zahteva znanje iz više različitih grana medicine, pa ga je privuklo to što je ovaj poziv sveobuhvatan i sadrži znanje koje je esencijalno za očuvanje zdravog života.
Njegovi radni zadaci variraju u zavisnosti od radne jedinice na koju je raspoređen.
-Obzirom da sam trenutno raspoređen na radnu jedinicu Baby friendly II, gde su smeštene porodilje sa svojim novorođenčadima, moji zadaci su bazirani na edukaciji porodilja o nezi novorođenčadi, obučavanju tehnikama dojenja i nege dojki, dohranjivanju novorođenčadi, sprovođenju dijagnostičkih procedura koje ordinira lekar neonatolog i sprovođenju svih ostalih protokola koji imaju za cilj da obezbede nesmetan i kvalitetan rad - kaže Marko za portal Pink.rs, koji uživa u ovom poslu i ni jednog momenta nije razmišljao da promeni zanimanje.
JEDINI PEDIJATRIJSKI TEHNIČAR KOJI RADI U PORODILIŠTU
-Konkretno, na poziciji pedijatrijskog tehničara koji je zaposlen u nekom od porodilišta, mislim da sam jedini u Beogradu, a za Srbiju nisam siguran. Znam da nisam jedini koji se bavi bebama jer postoje kolege u više ustanova u Beogradu, ali ni jedan, koliko znam, nije zaposlen u porodilištu. Ako i nisam, moram da dodam, bilo bi mi jako drago jer bi to, nadam se, promenilo stereotipno mišljenje da je ovo ženski posao i da muškarci nisu dobri u radu sa bebama. Voleo bih da nekoga inspirišem ako se dvoumi i da svakom kolegi ponudim pomoć i savete ako ima dilemu ili probleme u adaptaciji na posao jer je ovo, ako ne najdivniji, onda jedan od najdivnih poziva - ističe Marko.
Mnogi njegov posao mešaju sa poslom babice, a on kaže da ginekološko-akušerske sestre primarno brinu o zdravlju porodilje- nezi rane, aplikaciji ordinirane terapije i sprovođenju dijagnostičkih procedura koje ordinira lekar ginekolog.
Foto: Privatna arhiva
-Posao kojim se bavim, posao pedijatrijskog tehničara, primarno je fokusiran na zdravlje novorođenčadi, a prema porodiljama imamo edukativnu obavezu, prvenstveno o nezi novorođenčadi i procesu laktacije (dojenja). Podrazumeva se da se u samom procesu rada mi međusobno ispomažemo jer smo svi deo jednog tima čiji je cilj zbog očuvanja zdravlja majke i deteta - objašnjava ovaj mladić.
Na pitanje da li je porodiljama neprijatno kada mora da im objašnjava kako da doje bebe, on kaže da ako je neprijatnosti i bilo, zaista ne može da se seti, jer nema običaj da pamti negativne stvari.
-Mislim da nije, zbog mog pristupa. Uvek se trudim da im objasnim koliki je značaj dojenja pošto je izuzetno bitno da imaju uvid u to zbog njihovog zdravlja, a i zdravlja njihove dece. Porodilje, čak i njihovi supružnici, dodatno se interesuju i žele da nauče, kako bi se pripremili za ono što im sledi kada budu otpušteni iz bolnice - dodaje on kroz osmeh.
Foto: Privatna arhiva
Neprijatnosti ne pamti, ali anegdota i zanimljivih stvari sa kojima se susretao, kako kaže rado pamti.
-Ima brojnih anegdota, čak previše. Nedavno sam čak dva puta morao da menjam uniformu zbog iste bebe, kojoj se očigledno nije dopala bela boja moje uniforme, pa je bljucnula po njoj - kroz osmeh se priseća Marko.
Na pitanje šta planira za budućnost, Marko kaže da želi da radi na svom obrazovanju.
-Voleo bih da budem i deo nekog projekta koji bi podigao svest nacije o vazanosti pravilne nege i vaspitanja dece, jer smatram da je to jedna od osnova za zdravo društvo, a nadam se i produžetku tradicije, jer moja sestra Milica trenutno volontira na mom odeljenju, i voleo bih da jednog dana postane moja koleginica - naglašava Marko.
Č.Nikolić
