Nacionalna veletržnica treba u budućnosti da bude izlog srpskog agrara i platforma za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na svetska tržišta, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i najavio donošenje zakona o nacionalnoj veletržnici.

Zajednički plan države i Grada Beograda je da nacionalna veletržnica bude na mestu postojeće Veletržnice Beograd, koja će biti proširena, a u planu su i ulaganja potencijalnih investitora, među kojima je i Al Dahra.

Nedimović je novinarima nakon obilaska Veletržinice sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem rekao da će se na nacionalnoj veletržnici naći poljoprivredni proizvodi malih kooperanata u krugu od 100 kilometara oko Beograda.

- Svi ti ljudi imaju muku kako da prodaju svoju robu. Novi zakon o nacionalnoj veletržnici omogućio bi da se na ovom mestu roba prikuplja i prepakuje u skladu sa standardima tržišta na koja izvozimo - kaže ministar poljoprivrede.

Objasnio je da će nacionalna veletržnica, kao platforma za distribuciju robe po čitavom svetu, omogućiti dalji razvoj srpske poljoprivrede.

Naveo je i dobar položaj veletržnice, jer su u blizini svi auto-putevi, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji najveća je u krugu od 100 kilometara oko Beograda, a blizu je i aerodrom.

- Bez logistike u poljoprivredi ne može više ništa da se uradi - naglasio je Nedimović.

Postojeća Veletržnica je u vlasništvu Grada Beograda, nalazi se na 17 hektara, ima jednu modernu halu i upravnu zgradu, a Vesić kaže da je sada prilika da Grad Beograd zajedno sa državom napravi nacionalnu veletržnicu.

Nacionalna veletržnica, kako je rekao, obuhvatiće mnogo više prostora i postaće mesto sa koga se plasiraju poljoprivredni proizvodi iz Srbije i iz Beograda u svet, a novi zakon će definisati izgradnju nove hale.

U poljoprivredi je veoma važan plasman. Mi ćemo na ovaj način obezbediti plasman naših poljoprivrednih proizvoda u svetu, odnosno pomoći poljoprivrednim poroizvođačima i našoj poljoprivredi - naveo je Vesić.

Za Beograd je, kaže, poljoprivreda važna, a osim turizma koji je najbrže rastuća poljoprivredna grana i okretanja ka kreativnoj industriji i startap sekotru, poljoprivreda je treća šansa.

Vesić je naveo da je u Beogradu 242.000 hektara obradive površine od čega se obrađuje 150.000 hektara, te naglasio da će građani, na primeru PKB-a koji je kupila Al Dahra, u narednih nekoliko godina videti šta znači kada neko ko je ozbiljan u poljoprivredi dođe i uloži sredstva, i šta znači na moderan nacin se baviti poljoprivredom.

- Budemo li imali nacionalnu veletržnicu mi ćemo moći da utičemo na cene poljoprivrednih proizvoda u Beogradu, one će sigurno biti niže zato što će ponuda biti veća - rekao je Vesić.

Naveo je da je Nedimović prvi ministar poljoprivrede koji je prepoznao šansu koju ima Veletržnica.

- Ovo je već sada najveća veletržnica na Balkanu. Kada budemo uložili u nju ona će biti sigurno biti i najmodernija i najopremljenija, a zato su nam potrebni i oni koji će ulagati. Al Dahra je takođe jedan od potencijalnih ulagača. Zaista možemo da uradio dobru stvar i za srpsku i za beogradsku poljoprivredu - poručio je Vesić.

Direktor AL Dahra Srbija Vojin Lazarević je rekao da Veletržišna može da bude nova tačka spajanja između investitora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Srbije.

- Stavljanje Veletržnice u funkciju srpskog prozora u svet kada je u pitanju agrar je izvanredna ideja koju apsolutno treba podržati - kaže Lazarević.

Naveo je da je u ovom trenuku u PKB-u u toku investicioni ciklus koji će trajati u naredne dve do tri godine, a u kome treba da se investira više od 180 miliona evra u unapređenje PKB.

- Sa takvim unapređenjem dobićemo firmu kakav je PKB bio nekada - kaže Lazarević i navodi da je Srbija zemlja koja je 17. u svetu po količini obradivog zemljišta što, naglašava, znači da je sudbina Srbije poljoprivreda.

- Ovakve inicijative i Grada Beograda i Republike prema razvoju agrara očigledno su prepoznate u svetu. Firme iz UAE koji su globalan svetski investitor naročito u agraru su očigledno izabrali Srbiju za neke od svojih najvažnijih investicija - kaže Lazarević.

Danas je, dodaje, srpski agrar već na tom nivou da može da prozvodi mnogo više nego što su potrebe srpskog tržišta i zato je izvoz veoma važan.