Sve je počelo kada sam na jednoj od društvenih mreža videla da se u Beogradu organizuje sastanak. Međutim, nije se videlo ko su organizatori i jedini kontakt bio adresa na Gmailu (koju inače može da otvori svako). Vođena znatiželjom o čemu se zapravo radi, odlučila sam da se prijavim.

Nakon slanja mejlova i popunjavanja formulara prvi sastanak trebalo je da se održi nekih deset dana nakon prijave. Međutim to se nije dogodilo, čekali još dodatnih sedam dana, pretpostavljam jer se dovoljan broj interesenata nije prijavio za ovaj vid “muvanja”.

I da ne bude zablude – ovo nije besplatna usluga – „posredovanje“ se naplaćuje 1.300 dinara. Toliko zapravo košta cena moguće i “ljubavi svog života”. Novac se po dolasku na sastanak daje organizatorima „na ruke“.

Sastanak se održavao u intimnoj amosferi u jednom malom kafiću na Dorćolu čija su vrata bila otvorena samo za kandidate u nedelju, od pola osam uveče.

Kafić se polako punio i sada su svi bili na broju – ukupno 12 ljudi - šest devojaka i šest mladića spremnih da u sedam minuta pokušaju da zainteresuju nekog za sebe. Organizatori su nam na početku odmah rekli da je osnovno pravilo za upoznavanje zapravo pet minuta, ali da su oni procenili da je to malo, pa da su ipak potencijalnim parovima dali šansu od po sedam minuta.

Pravila brzog upoznavanja su manje-više poznata. Na početku smo svi dobili redni broj i papirić na kojem ćemo ispisivati ocene kandidata. Devojke sede dok se momci smenjuju.

Zvono se oglasilo i sastanak je počeo. Mladić koji je prvi seo za moj sto odlučio je da preuzme inicijativu.

- Prvo ću ja u par minuta da kažem sve o sebi, a onda možeš ti, ako nam ostane još par minuta preko, slobodno me pitaj ukoliko te još nešto zanima – rekao je on jako odlučno, očigleno nije želeo da gubi vreme.

U sedam minuta mi je u dahu izrecitovao iscpne informacije o sebi – kako se zove, odakle je, čime se bavi, šta ga interesuje, šta mu je hobi. U Beograd je inače došao samo na jedno veče kako bi učestvovao u „muvanju“.

Kao na pravom razgovoru za posao, trudio se da predstavi sebe u što boljem svetlu, a ni prateća nervoza nije izostala - stalno se vrteo u stolici i neprestano škljocao olovku koju je držao u ruci.

Na pitanje zašto se odlučio na ovakav vid upoznavanja devojaka kaže da je odlučan da se zaljubi i to što pre.

- Hteo sam da probam nešto novo, dugo sam sam i ne znam više na koje načine da tražim devojku - uporan je i ističe da će onu „pravu“ tražiti sve dok je ne pronađe. Vidi se, rešen je za ženidbu.

Situacija sa ostalim momcima bila je skoro identična – predstavljanje, priča o tome šta vole a šta ne, šta im je hobi, čime se bavi a i od mene se očekivalo da sve to ispričam. Ono što me, priznajem, iznenadilo je da muškarci jako vode računa o horoskopu pa je i to bilo pitanje bilo na meniju.

- Ja sam Lav, ne znam kako bi naša dva znaka funkionisala u vezi, oba su dominantna - rekao mi je jedan od njih zabrinuto vrteći glavom, kao da je „naša veza“ pukla pre nego što je i počela.

Kada su se sastanci završili, momci su se ljubazno pozdravili i otišli dok su devojke, naravno, ostale da svedu utiske o celom događaju, ali i o kandidatima. Činilo se da je već palo nekoliko novih simpatija, što je odlično za početak. Dok je druga dodala da je glupo što su odmah otišli, jer su imali mogućnost da se sada i bolje upoznaju.

Iako te večeri među šest momaka nije bilo moje srodne duše, mogu reći da je spid dejting zanimljiv način upoznavanja. Možda mu jedino nedostaje romantika ili sam samo ja nepopravljivi romantik. Malo je čudno kada prvi razgovor potencijalnog para može da liči na razgovor za posao.

Kako god, vidim da je ostalih pet parova bilo uspešno, bar po informacijama koje su organizatori objavili na onoj istoj društvenoj mreži na kojoj sam i saznala za spid dejting.