Pod izgovorom "sprečavanja humanitarne katastrofe" Albanaca na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. godine otpočeo napad na SRJ, a prve bombe su pale na Novi Sad. Agresija cinično nazvana "Milosrdni anđeo" odnela je i živote dvojice Novosađana. Oleg Nasov je poginuo kada je srušen Varadinski most, a Milan Bajić je nastradao za vreme bombardovanja rafinerije. Više od 50 sugrađana je lakše ili teže povređeno za 78 dana stravičnog razaranja vojvođanske prestonice.
Poslednja žrtva NATO avijacije bio je Milan Bajić (37) iz novosadskog naselja Šangaj. On je stradao 8. juna na kućnom pragu, u naselju tik uz Rafineriju, samo nekoliko sati pre završetka bombardovanja.
Bajića su razneli šrapneli od projektila naočigled supruge i dve tada maloletne ćerke. One su pokušale da ga unesu u kuću koja se urušila, a kako se seća njegova supruga Jasmina Bajić, od gustog dima koji je kuljao iz uništenih rafinerijskih postrojenja nije se video ni prst pred okom.
Foto: Tanjug/Jaroslav Pap
- Pre te nesrećne sekunde bio je u dvorištu i pričao sa komšijom. Sve se odvilo negde oko ponoći. Mogli smo svi izginuti. Ćerke su mi i danas pod stresom kada se sete i ne vole da pričaju o tome. Moj Milan je bio čovek za primer, svakom je bio spreman da pomogne. Imali smo divan brak - priseća se Jasmina svoje najveće životne tragedije.
Ne može da veruje da je Milan imao samo 37 godina kada je poginuo. Radio je kao poslovođa u „Novkabelu“ i sve vreme bombardovanja išao na posao, često peške iako mu nije bilo nimalo blizu. Ova danas uništena firma jedina je porodici Bajić pružila pomoć. Milanovi prijatelji sa posla okupili su se posle bombardovanja i obnovili im kuću. Sve drugo Jasmina je morala da uradi sama. Za civilne žrtve rata kaže nema puno razumevanja i pomoći. No, dodaje da ne žali, ni kada su im isključivali struju i gas, ni kada je bila gladna.
Gledala je samo napred i da ćerkama ništa ne fali.
Foto: Tanjug
- Od pomoći ostala su samo obećanja. Kod mnogih funkcionera sam odlazila, ali niko nije učinio ništa. Tako sam to prestala da radim. Deca su dobijala neku stipendijicu dok su se školovala. Radim kao čistačica za minimalac, a penzija od Milana je mala, oko deset hiljada dinara. Meni je samo bilo bitno da decu iškolujem. Jedna ćerka mi se udala i imam unuka koji mi vraća nadu u ljude. Mlađa ćerka je završila fakultet, ali ne može da nađe posao u struci pa radi u prodavnici obuće - nastavlja sagovornica.
I posle toliko godina svaka scena proživljena sa Milanom joj je jednako živa, kada su se kao podstanari polako kućili ili kada su pod bombama tunelima ispod kanala išli do grada i, to nesrećno veče kada je izašao pred kuću...
Pročitajte još: Opozicija bi 'leba bez motike! Lideri SzS ne biraju sredstva da se dokopaju fotelja pa bi i SILOM da ruše legitimno izabranu vlast. Izbori za njih NE DOLAZE U OBZIR (VIDEO)
