Modna kreatorka Verica Rakočević i njen suprug Veljko Kuzmančević vode miran i povučen život.
Iako između Verice Rakočević i Veljka Kuzmančevića postoji generacijski jaz, jedno drugom su najveća podrška i vetar u leđa, a Verica je glavni krivac što je Veljko napravio svoju prvu izložbu slika.
- Jako sam srećna i zadovoljna što je on uspeo, baš na svoj rođendan da realizuje svoju prvu izložbu. Mislim da je lepota i suština partnerskog odnosa da jedno drugome budete vetar u leda. On je godinama na mojim revijama pravio muziku, davao mi sugestije, pošto je on jako kreativan. Mi tako i funkcionišemo, da smo jedno drugome vetar u leđa - ispričala je Verica, pa otkrila da je Veljko zapravo nju prvo naslikao, te da je sve od toga krenulo.
Foto: TV Pink Printscreen
- To je bilo komično. On se od 15. godine bavi muzikom i ja se tom njegovom talentu beskarajno divim. Kada je počela korona, on se popeo na sprat i rekao: "Ja moram nešto da radim". To je tako trajalo jedan ceo dan. Ja se popenjem gore na sprat i onda je mene slikao. Pošto sam ja sujetna žena, žena koja hoće da bude lepa na toj slici. To je bila žena sa jednom malo većom rukom, nogom, sa malo većim nosom. Ja sam mu rekla: "Ovo ne valja ništa, to nisam ja". On se žestoko uvredio i valjda ga je taj bes naterao da se malo više posveti slikarstvu. Ono što je meni najfascinantnije bilo u tim portretima jeste što se uvek u očima videla ona emocija koju je meni davala njegova muzika. Na pitanje da li bi se ona usudila da to da i sama ima svoju izložbu, Verica je odgovorila - Ja dugo pišem, naravno, bilo je to sa pauzama zbog dece, uvek sam imala strašnu želju da slikam. Imam utisak da sve one emocije koje nisam mogla i koje nisam imala načina izrazim kroz radost, tugu, mislim da sam slikanjem to mogla da pokažem. Da ja imam svoju izložbu, pa ne znam. Sada imam dobrog kritičara i učitelja, ali ne verujem da ću biti tako dobar slikar kao on.
Dugi niz godina je u svetu mode, a danas je muče veliki problemi.
Foto: TV Pink Printscreen
- Ja najviše brinem za svoje radnike, ne bih volela da dođem u situaciju da otpustim ljude sa kojima radim već 20 godina a ovakav pad koji se već dva, tri meseca unazad dešava, verujte da nije bilo ovako ni tokom bombardovanja. Mislim da sam jedne prilike Veljku rekla: "Slušaj, pukao mi je film, daj da prodamo kuću na Avali, ti sve tvoje što imaš, kupićemo na Baliju jednu kuću, idemo da živimo i gledamo more. Zaista sam se umorila od 9. marta, bombardovanja, sankcija, 5. oktobra, korone. Ja imam 77 godina, dosta toga sam preko leđa preturila. Zaista sam umorna od svega toga, nadam se da ću moći da odem negde na 5-6 dana da tihujem i samujem i izvučem maksimum kreativnosti iz sebe. Naravno da bi mi bilo teško, ali godinama živim u haosu i zaista sam se umorila.
Autor: Nikola Žugić
