Srećan zbog spoznaje ko mu je otac!
Goran Pavlović, biološki otac Nenada Ćubića Ćube, nastavio je razgovor sa svojim sinom, te su se dotakli njegovog i Stefanovog detinjstva.
- Pozdravi onu što kaže da će da ti pomogne - rekao je Goran.
- Kristinu, hoću. Soni je ovde stao uz mene kao stariji brat, svi su uz mene, ali i ja pomažem ostalima...Ko me dira, neću dati na sebe, diraću i ja njega - rekao je Ćuba.
- Sve što uradiš imaš podršku - rekao je Goran.
- Kad smo usvojeni došli smo u Župu, tu smo prvi put pojeli slatkiše - rekao je Ćuba.
- A jeli ste, donosila vam je i baba - rekao je Goran.
- Sećam se kad su nam kupili tabure pun igračaka, pa kao: "idi kroz grad, koje ćeš patike?", pa ovo pa ono, imam pun album slika, sve ću Vam pokazati. Pa maskenbal, pa osnovna škola - rekao je Ćuba.
- Moje vreme je izgubljeno koje ne mogu da vam nadoknadim...Kad sam vam bukvalno trebao da vam pomažem i oko škole i oko svega, mene nema - rekao je Goran.
- Ja znam zbog čega ste ušli - rekao je Ćuba.
- Mene pare ne intresuju, ja para imam, ali ove budale, komentarišu svašta, a ima ljudi i koji komentarišu da se sasluša, pa onda tek...Za vas će da ima uvek - rekao je Goran.
- Imao sam neki mali udes kod sela u Takovu, ja sam namotao i udario u auto, ništa nije hteo da radi i eto - smejao se Ćuba.
- Mora da bude neko da te obučava, budeš sa mnom nedelju dana - rekao je Goran.
- S majkom idem svake nedelje u crkvu na liturgiju i tako...U Prijepolju smo imali maline, držali smo maline i jabuke. Pravili smo rakiju, tata je više puta pobedio na sajmu rakije...Bili smo problematični. Tata je imao motokultivator, spustili smo ručnu, oborili smo sve jabuke, ništa nam nisu rekli. Odemo kod komšije i krademo trešnje, baš smo bili problematični kao deca - smejao se Ćuba.
- Pa dobro... - rekao je Goran.
- Šta ste vi završili - pitao je Ćuba.
- Tamo ovamo, sada sam ovde u Irigu, radim tu, svako jutro putujem iz Beograda do Iriga. U pet ustanem... - rekao je Goran.
- I ja ustanem, pa budim Stefana...Ponekad ustanem bez problema, ponekad nas majka probudi, a nekada navikneš i sam vremenom da ustaneš u pet...A Stefan, kao da medveda budiš, ali je vredan. Kada mi ne ide, on ostavi svoj deo posla da pomogne meni - rekao je Ćuba.
- Lepo se slažete - rekao je Goran.
- Stefan ima devojčicu koliko hoćeš, svaki dan menja, a dok se ja mučim. Ja ga pitam: "Kako Stefane to?", on neće da mi kaže, kaže: "Neću da ti kažem, snađi se" (smeh). Baš je suprotan u tom slučaju sa mnom. Šta god da pričate, meni je intresantno, sve mi je novo ovo. Baš mi je drago što su se kocke poklopile - rekao je Ćuba.
- Zorica - rekao je Goran.
- Znači pogodili smo ime, majka nam je govorila, ali nam je uvek rekla: "Ne znam, možda vas lažem", ali vaše ime nikada nije spomenula - rekao je Ćuba.
- Zato što mene nema nigde, mog imena - rekao je Goran.
- Kako nisu posle njene smrti nekoga na papir stavili - pitao je Ćuba.
- Te njene sestre htele su da prodaju to njeno jer ste vi njeni naslednici - rekao je Goran.
U video-prilogu pogledajte detaljnije.
Autor: Nikola Žugić