Dobio sam poziv... Sergej Ćetković odbio da bude na Montesongu, pa prokomentarisao Danicu Crnogorčević

Tim povodom Sergej Ćetković je da iznenadi beogradsku publiku velikim solističkim koncertom koji će održati 13. decembra 2024. godine u Plavoj dvorani Sava Centra.

Sergej ne krije da je posebno vezan za ovaj prostor, jer je baš tu održao prvi koncert i načinio prve velike korake u muzičkoj karijeri.

Pred kamerama jednog medija, u prostoriji vip kluba Sava Centra, Sergej se prisetio početaka i otkrio nam koja mu je prva asocijacija na dvoranu gde je održao čak 17 koncerata.

- Toliko me lepih uspomena veže za ovaj prostor, toliko sam dobrih godina imao tu. Prva asocijacija su mi moji prvi koncerti. Sećam se kad sam bio mlađi, kad sam gledao svoje kolege kako su nastupali u Sava Centru, pa sam razmišljao: "Eh, da mi je da ja tu budem jednog dana. Kako bih voleo..." Onda se desi da me neki kolega pozove da budem gost, pa ne mogu da spavam po 3 dana od uzbuđenja. Onda je došao moj album "Kad ti zatreba" i pesma "Pogledi u tami" koja je prvi put uživo izvedena baš ovde i evo, posle skoro 20 godina, jednako sam uzbuđen svaki put kada izlazim na binu. Moram da priznam da uvek imam tremu i pred kamerama i na koncertima, jer tu je ipak veća odgovornost. Svakim koncertom i javnim nastupom trudim se da kažem "hvala" publici što mi je dala priliku da budem tu gde jesam. Mislim da je to jedino ispravno. Onog trenutka kad više ne budem imao taj osećaj odgovornosti i zahvalnosti, shvatiću da mi više nije stalo, već da je sve stvar mehanike i prestaću da se bavim ovim poslom.

Načuli smo da ćete otvoriti i drugo veče u Beogradu?

- Kako stvari stoje, gde je jedan, tu je i drugi (smeh). Verovatno ćemo se družiti i 14. decembra, ali idemo polako. Još nismo ni krenuli sa kampanjom, a interesovanje postoji, jer u Beogradu nisam bio tri ili četiri godine, čekali smo da se završi Sava Centar. U međuvremenu su se desile neke lepe stvari, mnogo lepih pesama i album "Kofer" je ugledao svetlost dana nakon toliko vremena, tako da sam srećan. Napravićemo lepo veče sa dobrom muzikom, dobrim repertoarom i ono što je publika već navikla da vidi u Sava Centru, sve će biti, kako kažu, "top"!

Izdali ste novi album "Kofer" posle 9 godina. Šta se promenilo za to vreme?

- Najviše ja. Čini mi se da sam zreliji, iako sam privatno prilično detinjast i neozbiljan u raznim situacijama, ali ne pred kamerama, već sa mojim prijateljima. Čini mi se da sam postao mnogo zreliji u odnosu na tu 2006. godinu. Nekako sam evoluirao, ako mogu tako reći. Nedavno sam gledao taj prvi koncert u Sava Centru, gde sam na sceni bio kao prepadnut! Sa svojih dva metra stojim na nekom prakti kablu, sa mikrofonom u ruci i to je moja pozicija, nisam mrdnuo odatle. Dok sad na koncertima skačem, igram, pričam viceve, svašta radim (smeh).

Sa kim ste sarađivali na albumu?

- Većinu pesama potpisujem ja. Imam saradnju sa jednom novom kantautorkom iz Zagreba, koja je radila pesmu "Ko li te sad miluje". Imam novu ekipu aranžera i producenata. Jedna lepa ekipa sa kojom sarađujem dugi niz godina i sa kojima sam na istoj talasnoj dužini, razumemo muziku. Pogotovo oni, jer sam ja nekada komplikovan i konfuzan kad hoću da kažem i da objasnim kako čujem svoje pesme. Tu je onda najveći posao na producentu i aranžeru da dovedu do toga što sam zamislio. Na ovom albumu bio je zaista veliki broj muzičara i živih orkestara, mislim da se to čuje u aranžmanima.

Koliko dajete šansu mlađim, novim izvođačima da učestvuju u Vašem radu?

- Na početku karijere sam bio priličn povučen, nisam toliko verovao u sebe. Na prvom albumu je bilo samo par pesama koje sam potpisao kao autor. Kasnije, kad sam shvatio da numere koje sam ja napisao poput "Sati, dani, godine", "Večeras sam na dnu", "Probudi me", "Zaustaviću vreme" i druge, ljudi vole, da žele ono što ja kao kantautor donesem pred njih, onda sam sebi dao malo više slobode, ali i dalje sam nastavio saradnje sa ljudima koji su dobri u tome. Treba da se desi pesma, svaka se rodi za nekoga, to uvek kažem. Bilo je tu lepih saradnji sa Dušanom Alagićem koji je radio pesmu "Kad bi htjela ti", sa Aleksandrom Milutinović i drugima, ali sam i dalje gledao da zadržim lični pečat i da svakoj pesmi dam malo sebe. Kao kantautor govorim da je veoma teško pronaći pesmu koja ti paše i koju ćeš prepoznati kao svoju, tako da sam sa te strane malo teži za saradnju, ali kad se desi pesma koju osetiš na prvu i ostaneš, kako kažu, kao zec pred farovima, kad ti proradi koža, onda znaš da je to to.

Kako izgleda kada pišete za druge?

- Retko pišem za druge s namerom. Uglavnom pišem pesme i na kraju one same nekako pronađu izvođača. Bilo je tu lepih pesama koje je otpevao Saša Kovačević, Masimo Savić, Dženan Lončarević... Imao sam par izleta i u folk, ali ne u ovaj novi, koji ne razumem i ne poznajem, već onaj stari, koji poseća na Tomu Zdravkovića, na Tozovca.

Kako komentarišete to što se Crna Gora vraća na "Evroviziju"?

- Dobio sam poziv ako imam neku kompoziciju, ali prosto nemam vremena da se pozabavim time sada. Drago mi je što će neko sledeće godine predstavljati Crnu Goru, jer to je jedno lepo iskustvo, doduše meni bilo. Kada se setim 2014. godine, kad sam ja bio deo takmičenja, ovo sad više ne liči na tu Evroviziju. Potpuno je dobilo neku drugu krajnost, mnogo toga se promenilo. Tad je isto bilo bitno da pokažeš dobar šou, naravno i pesmu, ali sad je to izgubilo svaki smisao.

U medijima su se pojavili navodi da su Boban Rajović, Danica Crnogorčević i Jadranka Barjaktarović navodno u trci da predstavljaju Crnu Goru. Ko bi bio Vaš izbor od njih troje?

- Svako od njih zna svoj posao, sad je jako bitna sama pesma. Propozicije "Evrovizije" su da za 3 minuta date nešto interesantno, pa da vidimo koga će Crna Gora izabrati. Morao bih da čujem pesme pa da odlučim, nije stvar izvođača. Možda najviše iskustva imaju Jadranka i Boban. Znam da on uvek ide onako, do kraja, možda on napravi nešto, ko zna.

A Danica Crnogorčević? Da li Vam se dopada njena muzika?

- Nisam imao prilike da je čujem, sem u tih par pesama - "Veseli se srpski rode"... Ovo drugo nisam baš ispratio do kraja da mogu sa sigurnošču da kažem, ali "Evrovizija" je mesto gde sve može da se prikaže i pokaže.

Da li biste se ponovo prijavili?

- Sa ovom pameću trenutno ne razmišljam o tome. Kažem, to mi je izgubilo nivo kakav je bio ranije. Ako pričamo muzički, ja samo gledam muzički kako bi to doneo, ali ne bežim od toga. Možda jednog dana ako bi se desila pesma za koju stvarno smatram da iza nje mogu da stanem i da imam dovoljno vremena da je pripremim jer ipak nije to samo da imaš pesmu i odeš tamo, već je bitno da se pripremiš na pravi način.

Autor: Nikola Žugić