EKSKLUZIVNO ZA PINK.RS! Velika novogodišnja ispovest Cece Ražnatović: Bogdan mi je ulepšao život! A evo da li će biti SVADBE u 2022. (FOTO)

Kakva ti je bila 2021. godina?

- Bila mi je, iskreno, jako lepa. Radila sam jako puno, počele su stvari polako da se vraćaju na svoje mesto... Doduše, nije to isti tempo kao ranije, ali je promena, koja je svim ljudima puno značila, kao i meni.

Postoje li stvari za koje si, usled pandemije i čitavog haosa koji nas je zadesio, sada shvatila da su zapravo jedno suštinski bitne?

- Oduvek sam se držala tih prioriteta, i pre nego što nam se desila ova korona. Imala sam ogromne životne situacije, oscilacije, gde jednostavno shvatiš da je jedino bitno da si zdrav, da imaš stabilnu porodicu i lojalne prijatelje. Lojalni prijatelji prijatelji, pored porodice koja je osnova, baza za jednog čoveka, jesu najbolje utočište, i u dobru i u zlu. Lojalan prijatelj nema cenu, to ne može da se poredi ni sa čim na svetu. 

Koliko je danas teško održati ta prava, višedecenijska prijateljstva?

- Pa, nije teško. To je sve reciprocitet, i u porodičnim onosima on mora da postoji. Ništa se ne podrazumeva, koliko daš, toliko će ti biti uzvraćeno. Ja po tom principu funkcionišem, zato i imam prijateljstva koja su višedecenijska. Morate da dajete, isto toliko s punim pravom da očekujete... Jer nijedna ljubav nije jednosmerna ulica.

Ova godina za tebe je bila posebna. U decembru si proslavila godinu dana ljubavi sa Bogdanom Srejovićem. Koliko ti je veza promenila život, svakodnevicu i tebe samu možda?

- Teško da mene nešto sada može da menja, jer sam formirana ličnost, pa tako i on. Naša veza se bazira na ljubavi, poverenju i kompromisu, jer bez kompromisa se ne može, ne postoji jednosmerna ulica. Zrela sam, stabilna osoba, on je takođe takav čovek i nama nije teško da funkcionišemo. On odličnio zna sa kim je u vezi, takođe ja znam šta on voli, šta mu prija i jako mi je lepo. Mirna sam, srećna i zadovoljna, a taj mir nema cenu.

Ako je sve već tako, zbog čega kažeš da više nećeš stati na ludi kamen?

- Ne moram da jurim ništa. Ostvarena sam kao majka, što je najbitnije u mom životu, i taj papir mi ne znači ništa da bi jedan odnos funkcionisao. On takođe iza sebe ima brak i dete, niti on juri neke stvari, da sada formira porodicu pa da očekuje decu, tako ni ja... Nama samo prija da smo mi zajedno, da što više vremena provedemo zajedno, da ulepšamo jedno drugom život, svakodnevnicu, a taj papir apsolutno mi neće nadograditi odnos, niti doneti nešto lepše, novije.

Večeras je trebalo da uđeš u 2022. zajedno sa publikom na Crnogorskom primorju, međutim otkazan je koncert zbog kovid mera. Gde ćeš i sa kim biti večeras?

- Večeras ću biti sa porodicom, prijateljima, biće meni sjajno! Napravimo žurku i divno se provedemo. Popije se, pojede lepo... Ja sam u postu, nema ništa od prasenceta, ali biće nešto da se uz to piće i pojede. Tek očekujem Božić, da se obradujem trpezi šarenolikoj (smeh).

Kako je izgledao doček Nove godine u Žitorađi, kada si bila mala?

- Sa roditeljima, a ako oni odu na slavlje sa babom i dedom, sestra i ja... Ali nam je uvek bilo lepo. Deca kao deca, imaju neku kratku zabavu, a brzo im se i prispava (smeh).

Šta je ono što si ti u tim godinama želela da ti se desi, o čemu si maštala?

- Oduvek sam želela da postanem ovo što jesam danas. Životni san mi je bio da se bavim muzikom i oduvek sam svima govorila:"Jednog dana ja ću biti velika zvezda". Ustala sam noću, budila mamu i govorila joj:"Mama, mama, sanjala sam da sam postala pevačica". Uvek su mi govorili da je škola na prvom mestu, a da je sve ostalo hobi, da će se desiti ako bude bilo suđeno.

Veljko se oženio, dobio dete, postao porodičan čovek... Da li priželjkuješ da se ove godine i Anastasija uda?

- Nikada svoju decu ni u čemu nisam forsirala niti pritiskala, osim za školu. Kao i svaki roditelj, težila sam da na njih utičem najbolje što mogu. Prva ja, ne mogu da funkcionišem pod pritiskom, mrzim kada me neko pritiska, davi, guši... To nisam radila svoju decu, uvek smo tu da se dogovorimo, želim da čujem šta osećaju, imaju kod mene potpunu slobodu. Nikada se nisam mešala u njihove veze, samo mi je bilo bitno da su oni srećni, a ja sam to mogla da vidim po njima, jer odlično ih poznajem. Kada će se odlučiti na taj korak... Pa, ni Veljko me nije pitao, niti je trebalo da me pita. Isto tako i Anastasija - kada bude smatrala da je to naredni korak, da se na to odlučila sa svojim partnerom, biću obaveštena (smeh).

Da li te je neko povredio ove godine?

- Ako se i desilo nešto, nebitno mi je. Da te povredi neko, moraš da gajiš emociju prema njemu, da ti znači... A ovo usput... Javna sam ličnost, odavno sam shvatila da je najlakše nakačiti se na moje ime i imati pet minuta slave, pa se na te stvari apsolutno ne obazirem. Pas laje, vetar nosi.

Je l' si spremila paketić Željlku?

- On ima gomilu igračaka i svojih, a i od blizanaca sestrinih, nešto ga mnogo ne zanimaju u sadašnjem uzrastu. Pre bi se igrao varjačom, da lupa varjačom u šerpu, vuče džoger kroz kuću, usisivač... A obožava lopte! Po ceo dan šutira loptu. Otac mu je sportista, majka bila reprezentativac u košarci, verovatno će on takođe imati afinitet i talenat za sport.

A Bogdanu?

- Bogdanu sam spremila poklon koji će dobiti posle Nove godine! Takav je poklon, ne mogu da kažem jer treba da bude iznenađenje, a i nije još stigao 

Šta sebi želiš u 2022.?

- Najiskrenije, zdravlje, oporodicu na okupu, da su mi svi živi i zdravi, srećni... Iste su mi želje za moje prijatelje, saradnike. To su prioritetne želje. Volela bih da uđem u taj muzički "mood", da krenem da radim. Jako mi je stalo, imamo problem sa tekstovima, jer Marina Tucaković je bila moj motor, ali stvarno i biće mi jako teško. Znam da će mi jako teško biti, sama činjenica da je nema već mi je dovoljno teška.

Koliko će ti ona faliti u svim godinama koje dolaze?

- Sto posto! Već mi neizmerno teško pada činjenica da je više nema, a kamoli kroz posao, jer ona mi je bila oslonac, motor svega toga.

Šta bi poželela našim čitaocima? 

- Da budu zdravi, srećni, voljeni... Da vole, da čuvaju svoje porodice, prijatelje, jer kada legnemo sami sa sobom, zatvorimo oči, bitno je da znamo šta nas usrećuje, a to su dobri ljudi oko nas.

Autor: D. Tanasijević