Mekani meda nije samo ukras u krevecu – on može postati prvi oslonac, ali i potencijalni rizik ako se uvede prerano.
Plišane igračke su gotovo simbol detinjstva. Mekane, umirujuće, često prve drugare koje dete zagrli. Ipak, iako deluju bezazleno, pitanje kada ih uvesti nije samo estetsko, već razvojno i bezbednosno.
Pedijatri su saglasni da se plišane igračke ne preporučuju u krevecu tokom prvih meseci života. Razlog nije emotivan, već praktičan – bebe do godinu dana nemaju potpunu kontrolu pokreta niti sposobnost da uklone prepreku sa lica, pa mekani predmeti u prostoru za spavanje mogu predstavljati rizik. Zato se u najranijem periodu savetuje minimalističko okruženje za spavanje – bez jastuka, ćebadi i plišanih igračaka.
Međutim, to ne znači da plišani prijatelji nemaju svoje mesto u razvoju. Nakon prve godine, kada dete postaje pokretnije i sigurnije u manipulaciji predmetima, plišane igračke mogu imati važnu ulogu. One postaju takozvani “prelazni objekti” – simbol sigurnosti kada mama ili tata nisu u neposrednoj blizini. Dete kroz njih razvija osećaj utehe, samoregulacije i emocionalne stabilnosti.
Zanimljivo je da deca često sama izaberu svog omiljenog plišanca, bez obzira na cenu ili veličinu. Upravo ta spontana povezanost pokazuje da igračka postaje više od predmeta – postaje deo unutrašnjeg sveta deteta. Kroz igru sa plišanim igračkama mališani uče empatiju, brigu i izražavanje emocija.
Foto: Pixabay.com
Dakle, pravo vreme ne zavisi od trenda ili poklona sa baby showera, već od uzrasta i razvojne faze. Prva godina rezervisana je za bezbednost i jednostavnost. Nakon toga, mekani prijatelji mogu polako da uđu u svakodnevicu – najpre kroz igru, a tek kasnije eventualno kao deo rituala uspavljivanja.
Jer plišani meda nije samo igračka. On je često prvi saveznik u učenju samostalnosti – ali samo kada dođe u pravo vreme.
Autor: S.Paunović
