Nije razmaženost, već reakcija tela i psihe – evo zašto se neki ljudi zimi osećaju iscrpljeno, neraspoloženo i bezvoljno
Dok jedni uživaju u snegu, kuvanom vinu i zimskim šetnjama, drugi zimu doživljavaju kao lični napad. Hladnoća im smeta, dani su prekratki, energija nestaje, a svako jutro deluje teže nego prethodno. I ne — nije u pitanju lenjost niti preterana osetljivost.
Ljudi koji teško podnose zimu često imaju izraženu senzitivnost na spoljašnje uslove. Njihovo telo sporije reaguje na promene temperature, cirkulacija im je slabija, a organizam troši više energije samo da bi se zagrejao. Rezultat? Umor, razdražljivost i stalna potreba za snom.
Psihološki faktor igra ogromnu ulogu. Kratki dani i manjak sunčeve svetlosti direktno utiču na pad serotonina — hormona dobrog raspoloženja. Zato su zimi češći bezvoljnost, tuga i povlačenje u sebe. Za neke ljude hladnoća ne znači samo nizak stepen na termometru, već osećaj da je ceo svet usporio.
Zanimljivo je da osobe koje zimu najteže podnose često važe za emotivne, intuitivne i duboko povezane sa sopstvenim osećanjima. Njihova energija se gasi kada priroda utihne. Oni ne vole sivilo, ne vole težinu kaputa, rukavica i slojeva — jer im sve to stvara osećaj sputanosti.
Foto: Unsplash.com
Za razliku od njih, ljudi koji obožavaju zimu lakše prihvataju sporiji ritam i tišinu. Oni koji je ne podnose, zapravo pate za svetlom, kretanjem i svim pogodnostima života koju donose topliji dani.
Ako vam neko kaže da mrzi zimu, možda vam zapravo govori da mu je potrebno više sunca, više topline i malo više razumevanja — spolja i iznutra.
Autor: S.Paunović
