Generalštab – otvorena rana i propuštena prilika u srcu Beograda

U samom srcu Beograda, na jednoj od najreprezentativnijih saobraćajnica, nalazi se objekat koji je nekada predstavljao vrhunsko dostignuće domaće arhitekture, a danas je pre svega – neiskorišćen prostor i vizuelno opterećenje urbanog pejzaža.

Generalštab, delo arhitekte Nikole Dobrovića, imao je potencijal da, nakon oštećenja iz 1999. godine, bude temeljito renoviran i prilagođen novim potrebama.

Umesto da decenijama stoji kao ruševina, objekat je mogao da dobije novu namenu - uz očuvanje arhitektonske vrednosti i istorijskog konteksta.

U mnogim evropskim gradovima, objekti sa teškim istorijskim nasleđem prolazili su kroz proces obnove i prenamene, čime su postali funkcionalni delovi grada, ali i svedoci prošlosti. Sličan pristup mogao je biti primenjen i u ovom slučaju.

Renoviran i planski osmišljen Generalštab ne samo da bi uklonio ruševinu iz centra grada, već bi otvorio prostor za nove sadržaje, radna mesta i ekonomski razvoj.

Danas, dok Generalštab i dalje stoji nedovršen i zapušten, jasno je da problem nije u njegovoj istoriji, već u činjenici da potencijal tog prostora ostaje neiskorišćen.

Obnova i prodaja, uz jasno definisane uslove i poštovanje arhitektonske vrednosti, jedino je rešenje koje bi koristilo i gradu i njegovim građanima.

Generalštab ne mora da bude ruševina da bi imao značenje. Naprotiv – obnovljen i stavljen u funkciju, mogao bi da postane primer kako se prošlost integriše u budućnost Beograda.

Autor: Iva Besarabić