U poslednjih nekoliko godina tetoviranje dostiže svoj vrhunac popularnosti, pa je prava retkost da ugledamo nekoga ko nema baš nijednu tetovažu na telu.
Naime, tetovaže koje se rade, najčešće imaju jaka značenja, bilo da su to uspomene na neke drage ljude, prijatelje, ljubavi, pse, i trenutke u životu koje ne želimo da zaboravimo.
Tako je i jedan Kinez koji je nedavno posetio Srbiju poželeo da taj trenutak i ovekoveči. Međutim, pošto nije stigao da se tetovira tokom boravka u Beogradu i Srbiji, on je rešio da to uradi po povratku u domovinu.
Da slučajnost bude još veća, on je pronašao baš srpskog tattoo majstora za koga je imao ni malo lak zadatak.
On je, zbog oduševljenja našom zemljom, rešio da na svojoj butini istetovira istorijske elemente koji će ga podsećati na Srbiju, a među beogradskim tablicama, novčanice od 100 dinara i ostalog, našao se i logo Pink televizije, koji je prema rečima Marka Stamenkovića naša današnjica.
Foto: RTV Pink
Moje ime je Marko Stamenković i bavim se tetoviranjem 20 godina , od toga sam proveo 7 godina u Nemačkoj i 3 godine na Tajlandu i 4 godine u Kini, trenutno sam u Kini jer radim u jednom od prestiznih studija dok je moj studio na Tajlandu gde živim i radim. Pošto sam iz Srbije brat Kinez mušterija me je zamolio da mu uradim tetovazu u mom stilu, ali da ima elemente Srbije, ali pošto svi imaju istorijske elemente hteo sam da uradim tattoo koji je srpska današnjica. A pošto je Pink jedan od najprepoznatljivijih stvari u Srbiji rešio sam da mu ubacim to pored beogradskih tablica, 100 dinara i 4c na obrazu devojke. A sto se tiče nagrada, uzimao sam ih svuda po celom svetu, najprestižnije su prva mesta iz Švajcarske, Nemačke, Italije, Kine i Tajlanda, a 2024 sam osvojio nagradu za najbolji tattoo na najvećoj konvenciji održanoj u Aziji - rekao nam je Marko.
Ovo je još jedan od dokaza da je Pink televizija viđena, i prepoznata u zemljama širom sveta, a da kada neko kaže Srbija - prva asocijacija pored Nikole Tesle, i brojnih znamenitosti bude i najgledanija televizija Pink.
Video: Pink.rs
Autor: Dubravka Bošković
