Lepo vreme već je počelo, RHMZ je najavio za vikend temperature i do plus 30 u Beogradu, a ljudi će sigurno pohrliti van gradske vreve na obale reka, šume, a zasigurno i na Adu Ciganliju. Na Adi je ok da kulirate na suncu, ali ako vam padne na pamet da se kupate - odustanite!
Temperatura vode na Savskom jezeru trenutno je svega 10 stepeni što svakako nije dovoljno da se boravi u vodi, niti je bezbedno kupanje jer nisu prisutne spasilačke službe i ekipe Hitne pomoći. Da bi bilo dozvoljeno kupanje, temperatura vode mora da bude najmanje 22 stepena.
Obezbeđenje dežura cele godine
- Dežurna služba obezbeđenja tokom cele godine radi 24 časa i neprekidno upozorava sve posetioce o pravilima ponašanja na Adi Ciganliji, posebno kada počne period sunčanih i toplih dana - naveli su za "Blic" iz ovog javnog preduzeća.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Kada počne kupališna sezona na Adi je dnevno angažovano od 40 do 60 spasilaca koji su raspoređeni na plažama i na vodi i koji garantuju bezbednost svim onim posetiocima koji poštuju pravila ponašanja na kupalištu.
Opasno je kada mladi popiju i uskoče u vodu
Spasilačka služba počinje sa radom 15. juna, kada počinje i sezona kupanja na Adi Ciganliji, a do tada se mora apelovati na obezbeđenje Ade Ciganlije da pojačano radi svoj posao. U ovom periodu je važno da prate da li dolaze deca, i da li ulaze u vodu.
- Najopasniji su tinejdžeri s obzirom da oni čim se prolepša malo vreme idu na Adu jer im je to najlakše. Sada se bliže male i velike mature, i ovo im je prvo utočište. Zato tu mora da se apeluje na roditelje, nastavnike i decu, ali i na samo preduzeće Ada Ciganlija da pojača kontrole i obaveštenja da je kupanje zabranjeno - kaže Žarko Maksić, nekadašnji rukovodilac spasilaca na Adi Ciganliji.
Foto: Tanjug/Tara Radovanović
Kao najveći problem, Maksić ističe to što deca često dolaze sa alkoholom.
- Kada malo popiju prave se hrabri i odvažni i ulaze u vodu da plivaju, a alkohol i voda su najveći neprijatelji. Dodatni problem je što deca u grupama u kojima se uvek nađe neki polu plivač, i tako sa sobom povuku one koji ne znaju da plivaju uopšte da uđu u vodu - priča Maksić.
Govori da se često desi da grupa dece, obično njih 4-5 uđe u vodu da prepliva Adu, a tu je uvek najmanje jedna osoba koja ne ume da pliva i nema dovoljno snage za to.
Foto: Tanjug/Nikola Anđić
- Njima se čini da Ada nije velika da se prepliva od obale do obale, umore se posle tridesetak metara. Kada se nađu na sredini onog zadnjeg niko ni ne vidi niti se pita gde je, a on se udavi baš zato što ne zna da pliva jer je neplivač. Takva osoba kruži u vodi, zamara se, ne zna ni da se održava na vodi, što znači da ako mu neko od drugara preseče put onda potpuno izgubi ravnotežu, vuku ih noge na dole, a čim proguta vodu počinje davljenje - objašnjava on.
Ljudi ulaze u vodu i preko zime, i to je opasno
Kako Maksić navodi, ima ljudi koji preko zime uđu u vodu u plićak ili malo pokvase noge, ali ni to nije dozvoljeno.
- Najodgovorniji su stariji plivači koji ne ulaze u vodu dok ne počne sezona. Obezbeđenje mora da se pojača, pogotovo sada kako se približava lepo vreme i mature kako se ne neki život ne bi izgubio bez veze - govori on.
Za ovo ćete morati da sačekate pravo leto
Objašnjava da i temperaturna razlika vode i spoljašnje sredine utiče na to da dođe do tragedija.
- Temperatura vode mora da bude oko 22 stepena, a sada je to daleko niže. Ko god da sada ide da se kupa na Adi radi to na sopstvenu odgovornost, i ugrožava sopstveni život! Kada se uskoči u tako hladnu vodu dolazi do sužavanja krvnih sudova, pogotovo kada ljudi skoče nepripremljeni u vodu koja je hladna. Tada, ako dolazi do kolapsa organizma, i srčanog udara - priča Maksić.
Kako dalje kaže, tragedije ovog tipa nisu toliko česte kod mladih, već kod onih koji imaju neka pridružena oboljenja.
Danas se udavi daleko manje ljudi Maksić nam kaže da se tokom 40 godina iskustva nagledao svega, ali da je sigurno da se broj tragično nastradalih na Adi smanjio nego što je to bio slučaj nekada. - Kada sam ja počeo da radim kao spasilac 1977. godine, mnogo više ljudi se davilo tokom letnje sezone. Bilo je između 10 i 20 utapanja po sezoni, danas je to neuporedivo manje, ali je zajedničko da su u pitanju sve mladi ljudi od 15 do 25 godina - prisetio se Maksić. On je dodao i da ako neko preživi utapanje ili srčani udar može biti trajnih posledica, jer se pogotovo nakon davljenja mogu javiti problemi sa disanjem koji pre nisu postojali.
