Grčka vlada priprema revolucionarni, ali i kontroverzni zakon koji bi mogao zauvek da promeni način na koji koristimo društvene mreže.
Ministar digitalne tehnologije, Dimitris Papastergiu, najavio je planove za uvođenje zabrane anonimnosti, ističući da je cilj suzbijanje "toksičnosti" u digitalnom prostoru.
Inspiraciju za ovaj potez Grci su pronašli u sopstvenoj istoriji. "U antičkoj Grčkoj, svako je mogao otvoreno i po imenu da izrazi svoje mišljenje. To bi trebalo da nas inspiriše dok oblikujemo novu digitalnu demokratiju", poručio je Papastergiu, naglašavajući da anonimni profili često služe za "karakterno ubistvo" pojedinaca bez ikakvih posledica.
Šta ovo zapravo znači za korisnike?
Iako se ideja o ukidanju anonimnosti razmatra mesecima, sada je dobila podršku i iz kabineta premijera Kirijakosa Micotakisa. Glavne tačke plana su:
Verifikacija identiteta: Platforme će biti obavezane da osiguraju da svaki profil odgovara stvarnoj osobi.
Borba protiv govora mržnje: Vlada tvrdi da se mreže koriste za koordinisano uznemiravanje, širenje lažnih vesti i pretnje.
Identifikacija prekršilaca: Policija često ne uspeva da uđe u trag onima koji krše zakon iza lažnih imena.
Zamenik premijera Pavlos Marinakis pojasnio je da namera nije potpuno ukidanje pseudonima, već obavezna povezanost naloga sa pravim identitetom u pozadini. Čak se razmatra i proširenje ovih mera na komentare na informativnim portalima.
Kritike i tehničke prepreke
Dok vlada tvrdi da želi da zaštiti javni diskurs pred izbore 2027. godine, kritičari upozoravaju na tehničku složenost i ugrožavanje slobode govora. Stručnjaci sugerišu da bi ovakav korak imao smisla samo na nivou cele Evropske unije, jer bi pojedinačne mere jedne države bilo teško sprovesti protiv globalnih giganata poput kompanija Meta ili X.
Autor: D.S.
