"Rat, rat se nikada ne menja" (war, war never changes) je  kultna  izgovorena rečenica koju čujemo u introu svakog Folauta koji je do danas izašao. Sa izlaskom četvtog dela, postavlja se pitanje koliko se zapravo Folaut promenio, i ako jeste  da li je to uopšte dobra stvar. Da li je "Fallout 4" dostigao nivo hajpa koji mu je marketingom postavljen?

Igre kompanije "Bethesda softworks" kao što su "Skyrim", "Oblivion" ili "Fallout 3" iako su apsolutno masivne i pune sadržaja, ipak su ispunjene velikim tehničkim problemima. Potpuno isti slučaj je i sa ovogodišnjim nastavkom RPG simulacije apokalipse. Igra je puna interesantnih likova, raznih ajtema i oružja, kao i simpatičnih sporednih kvestova. Nepisano pravilo u  "Fallout 4" jeste da na svake dve dobre stvari imate barem jedan tehički propust. Nekada je to užasno bagoviti AI ili mutne teksture, nekada protivnici koji proleću kroz zidove, a nekada vam ceo kvest propadne jer je neko od NPC-ijeva nestao sa karte sveta. Sve ove mane nas teraju da pomislimo da direktori u betesdi biraju inženjere i kodere nasumično na ulici.

Što se tiče samih novina, mora se napomenuti da po prvi put u istoriji serijala kontrolišete karaktera koji je živeo pre nukleranog rata. Igra počinje sa klasičnim kreatorom lika, gde pored izbora između ženskog i muškog pola, postoji mnoštvo opcija u kreiranju lica i tela, koje odgovora vašem ukusu.  Priča otkriva svoj glavni motiv već od prvog trenutka kada se igrate sa vašim sinom. Ubrzo mirna atmosfera američkog predrgrađa se pretvara u histeriju, koju izaziva uzbuna povodom nuklearnog napada, a vaš lik sa porodicom zavšava u skloništu ispod zemlje, zaleđen u  kriogeničkom stanju.  Protagonisat se naglo bude 220 godina nakon nuklearne katastrofe. Saznajete da vam je životni partner ubijen, a sin otet. Lako nalazite izlaz iz skoliništa i krećete u potragu za sinom, što znači da zabava napokon može da počne.

Od prvog trenutka kada izađete iz volta, možete osetiti sjajnu atmosferu koja je krasila "Fallout" igre do sada. Osećaj  neizvesnosti uvek ćete imati u Bostonsku komonveltu. Prosto, uvek ćete se pitati šta vas čeka iza ćoška neke od razorenih kuća, kao i šta se nalazi u njima, ili šta će vas samo zanimati šta će vam reći  čovek koga vidite u daljini, koji verovartno samo želi da vas ubije. Može se reći da je igra uspela da zadrži sve dobre stvari koje je "Fallout 3" imao. Međutim, osim pobošljanog  osećaja pucanja i vrhunskog moda za pravljenja oružja, ova igra nije uspela mnogo dobrih novina da ponudi. U stvari, možda je bolje reći da nema mnogo toga ispeglanog da ponudi. Postoje  zabavan, ali i beskoristan mod za pravljenje sopstvene baze, ili npr. novi način dijaloga koji kopira serijal "Mass Effecta". Ipak, upravo ti dijalozi su potpuni promašaj, jer su izgubili na njihovoj kompleksnosti, zbog želje razvojnog tima da sam naslov dobije filmski izgled.  Ranije ste prosto pričanjem mogli  da pređete većinu kvestova u igri, danas to nije slučaj. Veoma često stvari se završavaju ispaljenim hicem, ili ukoliko više volite hladno oružije, tupim udarcem po glavi.

Kao što sam već napomenuo prezentacija i nije baš na nivou igre sa toliko velikim budžetom. Mutne teksture obiluju igrom, dok sam gličeve prestao da brojim za 40 sati koliko sam proveo tumarajući Bostonom. Naravno, treba pohvaliti  dizajn objekata, likova, kao i raznih čudovišta, tu Betesda nije zakazala.

Igra ima svoje mane, one su ipak u senci veličine i kompleksnosti  igre.  "Fallout 4" ispunjava sve prohteve hardkor RPG fanova, a pored toga je i otvorena  za ljude koje i nisu ljubitelilji tog žanra. "Fallout 4"  jeste uspeo da nastavi ono što je njegov prethodnik započeo, dok je  razvojni tim uspeo dovoljno da proširi sadžaj kako bi se ovaj nastavak legendarne franšize razlikovao od svih betesdinh rpgova. Hajp, koji je igra imala pre izlaska možda nije dostignut, ali zato kada rezimiramo, "Bethesda" je kao i po običaju izbacila odlično, mada pomalo nezavršeno RPG delo.

KONAČNA OCENA 8.5/10

Autor teksta: P.Vučić